0039

76

76

Komparativ na

-śi

6.4.1.3.    Nastavak -śi dolazi samo na tri prideva: lak - lakśi, mek - mekśi, lep - lepsi.

6.4.1.4.    Upotreba komparativa. - Kao i u drugim jezicima, komparativ se prvenstveno upotrebljava za poredenje dva pojmą. Pri tom pośle njega dolazi konstrukcja od + genitiy, npr. fagode su skuplje od malina, iii nego + nominatiy, npr. Jagodę su skuplje nego malinę. Samo ova druga struktura je moguća ako drugi termin poredenja nije imenica nego odredba, npr. U samopo-sluzi jagodę su skuplje nego na pijaci.

Apsolutni

komparativ

Pored ove, najćeśće upotrebe, poneki pridevi mogu se javiti i ju apsolutnom komparativu, koji ne slużi za poredenje nego ogranićava iii ublażava osobinu iska-zanu pridevom. Primeri:

Vratio se pośle kraćeg vremena ( = relativno kratkog, ne baś dugog).

Direktor je stariji ćovek ( = ćovek u zrelim go-dinama).

Bilo je manjih problema ( = ne naroćito ve-likih).

6.4.2.    Superlatiy se kod svih prideva gradi dodava-njem prefiksa naj- na komparativ: najpoznatiji, naj-noviji, najmladi, najkraći, najlakśi itd. Prefiks naj- ima dug vokaI i uvek je naglaśen, s tim sto duzi pridevi pored tog naglaska imaju i naglasak na osnovi prideva, npr. najpoznatiji, najslobódniji, najzanimljiviji.

6.4.3.    Nepravilna komparacija. - I<omparativ i superlatiy sa izmenjenom iii sasvim drugom osnovom imaju:

veliki - veći - najveći mali - manji - najmanji dobar - bolji - najbolji zao - gori - najgori.

Obfici goń, najgori danas se upotrebljavaju i kao komparativ od prideya los (pored losiji, najlosiji) i od rdav.

7. ZAMENICE

Imenićke i

pridevske

zamenice

U većini zapadnoevropskih jezika zamenicama se nazivaju samo oblici tipa on, ko, neko, koji u rećenici obavljaju imenićke funkcije, dok se oblici tipa moj, ta-kav, suaki, koji se odnose na imenicu i slażu se s njom, svrstavaju medu prideve. U srpskoj gramatici i jedni i drugi spadaju u zamenice, samo se one prve nazivaju imenićkim a druge pridevskim zamenicama.

Śest vrsta zamenica

Po znaćenju, zamenice se dele na istih śest grupa koję postoje i u drugim jezicima, naime na lićne (s povratnim), prisvojne, pokaźne, upitne, odnośne i neodredene. Prve dve grupę imaju razlićite oblike za lica (tri lica jednine i tri lica mnożine).

7.1. LIĆNE ZAMENICE

U trećem licu jednine i mnożine lićne zamenice imaju oblike za muśki, żeński i srednji rod. Drugo lice mnożine (ul) takode slużi za ućtivo obraćanje jednoj osobi.

	JEDNINA	MNOZINA
1.	ja	mi
2.	ti	vi
3.	on, ona, ono	oni, one, ona

Neobavezne u subjektu

Zamenice u subjektu nisu obavezne, budući da i sam glagol pokazuje o kom je licu reć. Upotrebljavaju se ako se dotićno lice prvi put uvodi u razgovor, npr. Ja ziuim u Beogradu; ali ako je u prethodnom tekstu već bilo govora o meni, reći ću samo Żivim u Beogradu.

7.1.1. Promena lićnih zamenica. - Kao i imenice, zamenice se menjaju po padeżima. Pri tom vokativ ne moramo posebno pominjati, jer on postoji samo