0040

78

u 2. licu jednine i mnoźine i jednak je nomir.ativu (ti odnosno W).

U genitivu, dativu i akuzativu razlikuju se naglaśeni oblici od nenaglaśenih. Naglaśeni se upotrebljavaju kada je potrebno istaći lice radi kontrasta, npr. Ovaj novac dajem tebi (a ne drugima). Ako takvog isticanja nenia, upotrebiće se nenaglaśena zamenica, koją je en-klitika (v. 3.3.3.2 - 3.3.3.3). To znaći da se u izgovoru vezuje za prethodnu reć: Dajem ti (izg. dajemti) ovaj novac\ Ja ti (izg. jati) dajem ovaj novac.

Kao enklitika, nenaglaśena zamenica nikada ne może doći na poćetak rećenice (nemoguće je *Ti dajem novać), dok je s naglaśenom to moguće: Tebi dajem ovaj novac.

Naglaśeni oblici takode se upotrebljavaju s pred-lozima, npr.:

Od njih je stiglo mnogo pisama, ali niśta za

mene¹

kao i kad zamenica stoji sama za sebe (u odgovorima na pitanja), npr.:

- Korne je upućeno ovo pismo? - Vama.

U tabeli 10 su na prvom mestu navedeni naglaśeni oblici. Tamo gde postoje, odvojeni tackom i zapetom, dodati su i nenaglaśeni oblici.

Nagłaśene i

enklitićke

zamenice

Upotreba s predlozima

Tabela 10

N	ja
G	mene; me
D	meni; mi
A	mene; me
I	mnom(e)^2
L	meni

N	ti
G	tebe; te
D	tebi; ti
A	tebe; te
I	tobom
L	tebi

U trećem licu muśki i srednji rod imaju iste padeźne oblike, osim u nominativu.

m. r. sr. r.    ż. r.

N	on ono	ona
G	njega; ga	nje;je
D	njemu; mu	njoj; joj
A	njega; W	nju; je, ju^3
I	njim(e)	njom(e)
L	njemu	^n)°j

Tabela 11

N	mi
G	nas; nas^4
D	nama; nam
A	nas; nas
I	nama
L	nama

N	vi
G	vas; vas
D	vama; vam
A	vas; vas
I	vama
L	vama

U trećem licu mnoźine, rod se razlikuje samo u nominativu.

m. r.    sr. r.    ź. r.

N	oni ona one
G	njih; ih
D	njima; im

1

^2:i U starijem knjiżevnom jeziku, pośle nekih predloga mogle su stajati i enklitićke zamenice, pri ćemu je jedini naglasak na predlogu: za me (izg. zame), na te (izg. nate),preda se (izg. predase) i sl., umesto danaśnjeg za mene, na tebe, pred sebe.

2

Samo oblik mnóme upotrebljava se ako je zamenica bez predloga, a samo nenaglaśeno mnom pośle predloga, npr. sa mnom, za mnom, preda mnom, gde je naglasak na predlogu (up. 3.4.1).

3

   Nenaglaśeni oblik za akuzativ glasi je. npr. On je vidi, ali se menja u ju kad se nade ispred glagolskog je (od pomoćnog glagola biti) iii pośle negacije ni je: On ju je video; Nije ju video.

4

   Nagłaśene oblike genitiva i akuzativa ovde piśemo s dugosila-znim akcentom, nas, ras, jer se tako izgovaraju. U obićnim tekstovima oni se piśu jednako kao i nenaglaśeni nas, vas, pa se ćesto samo iz konteksta może zakljućiti o kom je obliku reć. U rećenici Nas zovu, na primer, zamenica je naglaśena (jer enklitika ne bi mogła doći na poćetak); u rećenici Zovu nas mogła bi biti nenaglaśena (s jedinim naglaskom na reći Zovu), ali i naglaśena, ukoliko je smisao Zovu NAS (a ne nekog drugog).