0044

86

7.4. UPITNE ZAMENICE

Imenićke upitne zamenice su ko (za ljudska bića) i sta Ko \ %ui (za neżive pojmove). Dekliniraju se na sledeći naćin:

Tabela 17

N	ko
G	koga
D	korne
A	koga
I	kim(e)
L	korne

N	sta
G	ćega
D	ćemu
A	śta
I	ćim(e)
L	ćemu

Ove zamenice nemaju mnożinu. Sa ko, slaganje prideva i participa je u muśkom rodu (npr. Ko je dosao?

Ko je ovde poslednji?) a sa sta u srednjem (npr. Sta se desilo?)

7.4.1. Pridevska upitna zamenica koji, koją, koję ima Koji ostale padeże kao moj (v. tabelu 13). Kao i moj, u G,

D i A jednine m. i sr. roda może, pored punih oblika kojeg(a), kojem{u), imati i kontrahirane kog{a), kom(e). Primeri:

Koju knjigu ćitaś?

Na ko(je)m spratu vi stanujete?

Pridevska upitna zamenica kakav, kakva, kakvo Kaknv menja se kao pridev (v. tabelu br. 9), s tim sto nema vokativa. Nepostojano a se javlja jedino u nominativu jednine m. roda (i u akuzativu kad je jednak nomina-tivu). Kakav se może parafrazirati kao 'koję vrste?‘, da-kle njime se pita za osobinu a ne za identitet, npr. U kakvom je stanju ranjenik?. Ipak, u mnogim pitanjima kakav ima praktićno isto znaćenje kao koji, npr.

I<akav se to skandal dogodio?

Kakvu salatu żelite?

Prisvojno-upitna pridevska zamenica ćiji, ćija, ćije menja se kao pridevi sa zavrśetkom na palatalni su-glasnik (v. tabelu 9).

Pridevska zamenica kuliki, -a, -o menja se kao pridevi koji se zavrśavaju na nepalatalni suglasnik (v. tabelu br. 9). Njome se prvenstveno pita za velićinu, npr. Kolika je tvoja sobą? ( = koliko je velika?). U mnożini se może odnositi i na kolićinu (Gledaj kuliki su Ijudi dośli), mada je tu uobićajeniji prilog kuliko s genitivom mnożine (Gledaj koliku je Ijudi doślu).

Kuliki

Ko - neko

Relalivno koji

Kao i kod prideva (v. 6.3.1), nominativ i akuzativ muśkog roda ovih zamenica uz dva, tri, ćetiri iii oba imaće oblik dvojine na -a: Ćija tri prsta? Kakva ćetiri brata?Koja dva prozura si razbiu?

7.4.2. Upitne zamenice umesto neodredenih. — Zamenica ku może se upotrebiti u znaćenju neko (v. neo-dredene zamenice, 7.6), koji umesto neki, kakav umesto nekakav, sta iii sto umesto uesto. Do toga je ćeśće dola-zilo u starijem knjiźevnom jeziku nego danas, i to u upit-nim iii pogodbenim rećenicama. 1 danas je uobićajeno Ima li koga? ( = Ima li nekoga: pitanje pri ulasku u tudu kucu iii prostoriju). Tako i:

Jeste li sta ( = neśto) naśli?

Ako budę kakvih ( = nekakvih) problema, zo-vite me.

U gramatikama i rećnicima na ovaj naćin se ćesto oznaćava rekcija glagola iii prideva, npr. zahvaliti korne ( = nekome: pokazuje da glagol zahvaliti trażi dativ), zadovoljan ćime ( = nećim: pokazuje da pridev zadovo-Ijan ima dopunu u instrumentalu).

7.5. ODNOŚNE ZAMENICE

Odnośne (relativne) zamenice najvećim delom imaju isti oblik i istu promenu kao i upitne.

Najvi.śe se za gradenje odnosnih rećenica upotre-bljava zamenica koji, koją, koję. Ona se u rodu i broju slaże sa antecedentom (imenicom iii zamenicom na koju se odnosi):