0062

122

Ko se dima ne nadimi, taj se vatre ne nagreja (smisao: ko nije spreman na neprijatnosti, taj neće ostvariti svoj cilj).

9.7.3. Perfekt. - Danas daleko najćeśće proślo vreme, naroćito u govornom i medijskom jeziku, perfekt może dobrim delom da zameni ostała tri prośla vremena -pluskvamperfekt, aorist, a pogotovu imperfekt. Pośto se anteriornost u srpskom ne iskazuje tako strogo kao u jezicima koji nemaju glagolskog vida, perfekt ćesto oznaćava proślu radnju pre druge prosie radnje, umesto pluskvamperfekta. Primeri:

Perfekt z.a prelhodnu radnju

Otiśla sam po kofer koji sam ostavila u garde-robi (obićnije nego: koji sam bila ostavila).

Ako u rećenici koju smo u 9.7.1.1. naveli kao pri-mer za relativni prezent, Rekla mi je da ima mnogo novca, zamenimo prezent perfektom, on će oznaćavati radnju pre one izrażene perfektom rekao:

Rekla mi je da je imała mnogo novca (ali je potom osiromaśila).

Perfekt u naredbama

Veznik da s perfektom może izrażavati energićnu naredbu, kao u:

Da se nisi makao! (ośtrije nego Nemoj se maci iii Ne mići se.)

Smesta da si dośao! (ośtrije nego Dodi sme-sta.)

9.7.3.1. Krnji perfekt. - Krnjim perfektom nazivamo perfekt u korne nema pomoćnog glagola, to jest koji se svodi na sam radni pridev. Pri tom ne raćunamo one slućajeve gde je pomocni glagol izostavljen da se ne bi ponavljao u niżu od viśe perfekata (v. 9.6) niti one gde se glagol je stopio s povratnom zamenicom se koją pre-thodi (9.6.4).

Krnji perfekt se u knjiżevnosti upotrebljava radi żivljeg pripovedanja, posebno u bajkama, koję poćinju formulama kao śto su:

Bio jednom jedan car...

U danaśnjem govoru slużi da se istakne aktuelnost proślog dogadaja, npr.:

Sa znaćenjcm akluelnosti

Jesi li ćuo? Pukla cev na trećem spratu!

Otuda se redovno koristi i u novinskim naslovima,

npr:

Pala vlada

Poćelo svetsko prvenstvo u fudbalu U napomenama uz knjige, ćlanke i sl. piśe se Pre-veo X. X., Za śtampu priredio Y. Y. i slićno, sto je naćin da se izbegne upotreba pasiva.

Gnomski krnji perfekat javlja se u poslovicama iii u ustaljenim izrazima, kao:

Pośto kupio, po to i prodao

(smisao: prenosim ono sto sam ćuo, ne garantujući za taćnost)

Bilo pa prosto

(o nećemu sto je zauvek zavrśeno, sto se ne może vrati-ti).

Optativno

'/.naćenje

Optativnu vrednost, tj. izrażavanje żelje, krnji perfekt ima u kletvama kao Ubio te bogi; Davo te odneol, ali i u uzvićnim izrazima źiveo! (żivela! źiveli! itd.) i dobro dośao! (dobro nam dośli! itd.). Tako je i u ćestoj izreci Pomenulo se, ne povratilo se (o nekom rużnom dogadaju iz proślosti).

Koncesivno

/.naćenje

Konstrukcija od dva uzastopna radna prideva istog roda i broją, od kojih je drugi negiran, ima koncesivnu vrednost, u smislu da je svejedno da li se radnja dogada iii ne:

Hteo ne hteo, naredenje moraś izvrśiti.

Radili ne radili, piata vam je ista.

9.7.4. Pluskvamperfekt. - Oznaćava radnju koją se zavrśila pre druge prosie radnje:

Već je bio ostario (bejaśe ostario) i oći ga nisu slużile kao ranije.

U zavisnim rećenicama obićno se zamenjuje perfektom: vidi primere gore, 9.7.3.