0066

130

dati - dodat i dr. Kod njih postoje, mada rede, i trpni pridevi na -n: dan, izdan, predan itd.

(d) Trpni pridev na -t imaju i neki glagoli sa slo-gotvornim r u osnovi, medu kojima su najćeśći utrti - utrt i zastrti - zastrt, kao i glagoli na -suti, -spem (osnova svrśenih prefiksalnih glagola koji odgovaraju nesvrśenom sipati), to jest prosuti - prosut i drugi za koję vidi 9.12.

Trpni pridev

na -nesen i na -net

9.8.2.5.    Śto se tiće prefiksalnih glagola na -neti (prezent -nesem), koję smo pomenuli u 9.4.53, oni imaju dva podjednako uobićajena oblika trpnog prideva, na -nesen (donesen, ponesen, zanesen, unesen, prenesen, iznesen itd.) i na -net (donet, ponęt, zanet, unet, prenet, iznet itd.).⁴³

9.8.2.6.    Upotreba trpnog prideva. - Trpni pridev sluźi za gradenje pasiva (v. 9.10). Pored toga, u principu svaki trpni pridev może se upotrebiti i atributivno, uz imenicu, npr. kuvano meso, pozajmljen novac, udata źena i sl.

9.83. Glagolski prilog sadaśnji. - Oblik analogan ono-me śto se u nekim jezicima zove gerund (gerundij), glagolski prilog sadaśnji postoji samo od nesvrśenih glagola. Gradi se dodavanjem nastavka -ći na treće lice mnożine prezenta, npr. ćitaju-ći (od ćitati), skaću-ći (od skakati), vuku-ći (od vući), govore-ći (od govoriti), idu-ći (od ići) itd.

Prilośka vred most

Upotrebljava se sa vrednośću prilośke odredbe i ima uvel< isti subjekt, kao i glagol u predikatu. Oznaćava istovremenu radnju, pri ćemu może znaćiti i naćin, uz-rok, sredstvo itd. Primeri:

^4:5 Nisu pravilni jotovani oblici doneśen, prenesen i sl., mada se ćesto sreću u praksi. Oni su nastali pogreśnom analogijom prema donośen od donositi, prenośen od prenusiti i sl., gde je jotovanje opravdano, jer je prezent na -im: v. gore, 9.8.2.2. pod (d).

Izadośe iz kafane vićući i pevajući.

Sedeći na terasi, mogła je sve da vidi.

I<uvajte osam minuta na umerenoj vatri stal-no meśajući.

9.8.3.I. Kao i svi prilozi, glagolski prilog je neprome- Prilog i<a<> nljiv. Poslednjih decenija, medutim, sve ćeśće se oblici particip na -ći upotrebljavaju kao pridevi koji se menjaju po rodu, broju i padeźu, sa vrednośću participa prezenta.

Ovakvi participi postoje samo od ponekih glagola i oznaćavaju stalnu osobinu. Ne mogu se (kao u ruskom iii u većini zapadnoevropskih jezika) upotrebiti umesto relativne rećenice: vidi primere u 15.3.1.8.

9.8.4. Glagolski prilog prośli gradi se od svrśenih glagola, samo izuzetno od nesvrśenih. Osnova je ista kao u radnom pridevu. Nastavak glasi -vśi (danas retko -v) za glagole ćiji je infinitiv na -li (vidi 9.8.1 pod 1), a -avśi (danas retko -av) za glagole na -sti i -ći (vidi isti odeljak pod 2, 3, 4). Primeri:

INFINITIV	RADNI PRIDEV	GL. PRILOG PROŚLI
kupiti	kupi-o	kupivśi
uzeti	uze-o	uzevśi
zagristi	zagriz-ao	zagrizavśi
paśli	pa-o	pavsi
ispeći	ispek-ao	ispekavśi
pomoći	pomog-ao	pomogavsi
stići	stig-ao	stigavsi
reći	rek-ao	rekavśi
otići	otis-ao	otisavsi
doći	doś-ao	dośavśi

Kao i glagolski prilog sadaśnji, upotrebljava se sa Jednakosi vrednośću prilośke odredbe i ima uvek isti subjekt kao subjekta i glagol u predikatu. Oznaćava prethodnu radnju, npr:

Dośavsi u grad, zaposlio se kao pekar.

Zauzeli su prvo mesto na tabeli pobedivśi sve protivnike.