0072

142

9.11.4.    Glagoli na -uti

9.11.4.1.    -uti, -ujem: ćuti, ćujem; tako i obuti, izuti i joś poneki.

3.1.    ma.: cuju Imp.: ćuj

T. p.: ćuven (danas samo kao pravi pridev, v. 9.8.2.3), obuven, izuven itd.

9.11.4.2.    -nuti, -nem: dirnuti, dirnem: tako i nagnuti, upregnud, trgnuti, pljunud, tonuti, ginuti, venuti, vi-knuti, śapnuti itd.; takode maknuti, taknuti, niknuti, naviknud, puknuti, crknuti itd., koji imaju alternativni infinitiv na -ći (v. 9.11.7.1).

3.1.    mn.: dirnu Imp.: dirni

T. p.: dirnut

NAPOMENA: ovako se menja i glagol stad, stanem (nekadaśnje stanuti) i njegove prefiksalne izvedenice postati, zastati, prestati, ustati itd. ali radni pridev je stao, stała, stało-, trpnog prideva nema.

Za glagole na -suti vidi 9.12.

9.11.5.    Glagoli na -sti. - Svi imaju prezent na -em, -es, -e, -emo, -ete, -u, ali se ispred nastavka javljaju razlićiti suglasnici koji u infinitivu nisu vidljivi. Trpni pridev (ukoliko postoji) ima nastavak -en.

9.11.5.1.    plesti, pletem, tako i omesti, cvasti itd.

Imp.: pled

R. p.: pleo, -la, -lo T. p.: pleten

9.11.5.2.    sresti, sretnem itd.

Imp.: sretni

R. p.: sreo T. p.: nema

9.11.5.3.    dovesti, dovedem (i drugi na -vesti, svrśeno naspram voditi); tako i jesti, presti, krasti itd.

Imp.: clovedi R. p.: doveo T. p.: doveden

9.11.5.4.    doyesti, doyezem (i drugi na -vesti, svrśeno naspram voziti); tako i vesti - vezem, gristi, musti itd.

Imp.: dovezi R. p.: dovezao T. p. dovezen

9.11.5.6.    pasti, padnem (i drugi na -pasti); tako i sesti. Imp.: padni (ali sedi, pored sedni)

R. p.: pao

T. p.: nema (ali od prelaznog napasti je napadnut)

9.11.5.7.    tresti, tresem. tako i spdsti - spdsem'⁷, pasti - pasem ( = jesti travu i druge biljke, o żivotinjama).

Imp.: tresi R. p.: tresao T. p.: tresen

9.11.5.8.    rasti, rastem (i drugi na -rasti).

Imp.: rasti

R. p.: rastao T. p.: nema

9.11.5.9.    crpsti, crpem. tako i prefiksalna izvedenica iscrpsti.

Imp.: crpi R. p.: crpao T. p.: crpen^m

⁴⁷    Ovaj glagol se u novije vreme javlja i u obliku spasiti - spasim, oni spasę, s radnim pridevom spasio, trpnim spaśen (kao tip nositi, v. gore). Drugo je spdsti - spadnem, od pasti - padnem s prefiksom s-.

⁴⁸    Danas ćeśće u obliku (is)crpiti, (is)crpim, s trpnim pridevom (is)crpljen.