0078

154

-    priloge za vreme, npr. sad(a), nekad(a), sutra, dugo, davno, ćesto, odmah, većeras, zimi, noću, lane, povremeno itd., uz upitne priloge kao kad{a), otkad(a), dokle itd.;

-    priloge za naćin, npr. tako, nekako, uspeśno, pazljivo, lako, neprimetno, junacki, stojećki itd., uz upi-tni kako\

-    priloge za kolićinu, npr. mało, mnogo, pomalo, nekoliko, suviśe, dosta, sasvim, nedovoljno itd., uz upi-tni koliko;

-    priloge za uzrok, npr. zato, otuda, stoga, uz upi-tni zaś to.

Prilozi u/, imenicu

Neodredena (neodbrojana) kolićina se u srp-skom, mnogo ćeśće nego pridevima, iskazuje prilozima za kolićinu uz koję stoji imenica iii imenićka zame-nica u genitivu, npr. mnogo Ijudi, mało vode, previśe uzbudenja, nekoliko pisama, mnogo toga, dosta svega i slićno.

10.3. PRILOZI PO POSTANKU

1'rilo/i «>d prideva

Najveći deo priloga postao je od drugih vrsta reći. Oni koji su nastali od prideva najćeśće imaju oblik srednjeg roda jednine prideva, npr.:

PR1DF.V brz avion lep a devojka daleko mesto mimo dete

PR1LOG brzo leti lepo si govorio odlazim daleko sedi mimo

Tako postaju i od glagolskih trpnih prideva, npr. opraedano (se buni), preterano (glasan), uvrede.no, oduśevljeno i sl.

Od prideva na -ski {-ćkir śki) prilog je jednak muśkom rodu jednine (s kratkim krajnjim -i namesto dugoga u pridevu), npr. (borio se) lavovski, (on żivi) carski, matematićki (taćan), vraśki (teśko).

10.4. PRILOSKI SISTEMI

Osnove or-, t-, on-

Mnogi prilozi imaju zajednićke osnove sa zamenicama. Trojni sistem koji smo videli kod pokaznih zamcnica, sa osnovama ov- (za blizinu govorniku), t- (za blizinu sagovorniku) i on- (za udaljenost od obojice), javlja se i u prilozima za mesto:

gde?	ovde	tu	(onde), Lamo
(kamo?),kud{a)?	ovamo	tamo	onamo
kud(a) ? ( = kojim putem?)	ovu.da	tuda	onuda

Pi ilozi za mesto

Kao sto se vidi iz upitnih priloga u prvoj koloni, prilozi u prvom horizontalnom redu iskazuju mesto u prostoru (npr. )a sam ovde), oni u drugom redu ciij kretanja (npr. Dodi ovamo), oni u trećem redu put kojim treba proći (npr. Prodi ovuda). Pravilnost siste-ma naruśena je u dve tackę. Prvo, oblik tamo viśe ne oznaćava samo cilj kretanja nego i (udaljeno) mesto, namesto priloga onde koji se danas oseća kao zastareo iii knjiśki.⁵⁵ Drugo, upitni prilog kuda? viśe ne znaći samo 'kojim putem?' nego i 'prema kom cilju?', namesto priloga kamo, koji je danas preteżno hrvatski.

Prilozi za naćin

10.4.1. Iste tri osnove srećemo u prilozima za naćin i on ima za kolićinu:

kako?	ovako	tako	onako
koliko?	ovoliko	toliko	onoliko

⁵⁵ Ova razlika poćela je da se gubi i kod upitnih priloga (prva kolona) i kod onih za blizinu (druga kolona), pa su u govoru ćesti oblici kao Gde ideśt iii On je dośao ovde. Gramatike, medutim, priznaju kao pravilne samo oblike za cilj kretanja, dakle Kuda (kanw) idei? i On je dośao ovamo.