0085

13. REĆCE

13.1.    DEFINICIJA

Rećce (partikule, ćestice) veoma su heterogena grupa reći, sastavljena uglavnom od reći koję se ne daju svrstati u ostalih devet vrsta, iii od onih koję su u stari-jim gramatikama ukljućivane medu priloge iii medu veznike. U ovoj gramatici priznali smo prilozima mogućnost da odreduju i cele rećenice (v . 10.1), ćime se brój partikula donekle smanjuje.

Po znaćenju, rećce możemo podeliti na sledeće podvrste: rećce za potvrdivanje iii odricanje, upitne rećce i ostale rećce.

13.2.    REĆCE ZA POTVRDIVANJE ILI ODRICANJE

Za potvrdivanje odnosno odricanje sluże rećce da odnosno ne. Ova druga ima isti oblik bilo da stoji za sebe (npr. Hvala, ne, u odgovoru na ponudu) iii da slużi za negiranje glagola (npr. Ne pusim).

13.3. UPITNE REĆCE

Rećca li

Za gradenje upitnih rećenica slużi rećca li, pośle glagola (Mogu li da udem?) iii ispred njega, u spoju da li {Da li mogu da udem?). Pośle upitne reći izraźava neizvesnost, npr.:

Koliku li płatu ima ministar? ( = Pitam se ko-liku płatu ima...)

Gde li sam ostavio kljućeve?

Rećca zar

Upitna rećca zar izrażava ćudenje (Zar je već podne?), slużi za pitanja na koją se oćekuje odrećan