0094

186

186

Imenice

na -će

15.2.14.3. I na sufiks -će grade se glagolske imenice, ali ih ima daleko manje nego onih na -uje. Većinom se zavrśavaju na -nuće (od glagola na -nuti), a rede na- iće (od glagola na -iii) iii na -eće (glagoli na -eti). Sve imaju dugouzlazni akcent na pretposlednjem slogu. Taćna pravila za obrazovanje glagolskih imenica teśko je dati, pa ih je bolje potrażiti u rećniku.⁶⁶

Od nesvrśenih glagola vrlo je mało imenica na -će: to su uglavnom samo hiće, pice (sa dva znaćenja: ’pi-jenje' iii dno sto se pije, napitak'), umeće i ćeznućeć⁷ Ostale su izvedene od svrśenih glagola i znaće poirnenićenu svtśenu radnju, npr. zaćeće, prispeće ( = dolazak), zauzeće, isćeznuće, iskliznuće, ugimiće, vaskrsnuće, svanuće ( = svitanje) itd., a isto tako i rezultat radnje odnosno stanje, kao u otkńće ( = ono śto je otkriveno, pronalazak), ulegnuće ( = uległo, udubljeno mesto), uganuće ( = iśćaśenje nogę iii ruke), dostignuće, nadahnuće, oćvrsnuće itd. Razviće danas znaći isto śto i razvoj iii razvitak. Cisto imenićka znaćenja stekli su raspeće ( = raspelo, krucifiks) i preduzeće ( = firma, kompanija).

15.3. PRIDEVSKI SUFIKSI

Opisni i odnośni pridevi

Pridevi se po znaćenju pribliźno mogu podeliti na dve velike grupę: opisne, koji iskazuju neku osobinu (npr. hladari), i odnośne iii relacione, koji znaće vezu s nekim drugim pojmom (npr. drżavni = koji se odno-

⁶⁶ Analogno onima na uje, i ove imenice postale su dodavanjcm sufiksa -je trpnom pridevu sa zavr.śetkom na -t (npr. dostignut + -je. —> dostignuće). Mnogi glagoli, medutim, danas su trpni pridev na t zamenili onim na -n (npr. otkriti - otkriven, umesto zastare-log otkrit), dok je imenica na -će ostała (otkriće). Uz to, dosta je i ncprelazńih glagola, koji su imenicu na -će dobili po analogiji.

^ft7 Beleżimo dugouzlazni akcent na pretposlednjem slogu ovih imenica zato śto se piśu jednako kao i 3. lice jednine futura odgovarajućih glagola (biće od bili, umeće od umeti itd.)

si na drżavu). Ova podela ima dosta dodirnih taćaka s pridevskim vidom (v. 6.2). Opisni pridevi po pravilu imaju i odredeni i neodredeni vid. Medu odnosnima, pridevi na sufikse -ski (-ćki, -śki, -ki), -ji, -nji, -ći imaju samo odredeni vid, dok oni prisvojni, na sufikse -ov iii -in, imaju samo neodredeni.

U sledećem pregledu sufikse navodimo onako Oblik u rei-niku kao śto se ćini s pridevima u reeniku: dajemo ih u neodredenom vidu (sa zavrśetkom na suglasnik), pri ćemu se - osim za prideve na -ov i -in - podrazumeva da postoji i odredeni (sa zavrśetkom na -i). Ako je sufiks naveden u obliku na -i, to znaći da postoji samo u odredenom vidu.

Za pojedine prideve, ipak, nije izvesno da li imaju neodredeni vid, to jest da li su odnośni iii opisni, pa se neretko deśava da isti pridev u jednom rećniku nademo sa zavrśetkom na suglasnik, a u drugom u obliku na -i.

Śtaviśe, jedan isti pridev może nekim znaćenjima spa-dati u opisne, a drugima u odnośne: tako zvućan znaći 'koji jako zvući, ćujan, a zvućni (samo u odr. vidu) 'koji se odnosi na zvuk'; horhen je 'spreman za borbu, rato-boran' a borbeni (samo u odr. vidu) 'koji se odnosi na borbu'. Ovakve parove prideva neki leksikografi daj u pod istom odrednicom, dok ih drugi tretiraju kao dve zasebne reći.

15.3.1. Odnośni pridevi. - Najće.śće upotrebljavan -ski odnośni sufiks je -ski (sa svojim alomorfima koję smo videli gore pod 15.1.1). On oznaćava raźne vrste veze i pripadnosti, u odnosu na ljudska bića (żeński, carski, kaluderski, bogataski, junacki), na mesta i ustanove {morski, brdski, seoski, skolski, fabrićki, redakcijski), na aktivnosti {zanatski, filozofski, umetnićki, politicki, biolośki) i drugo. Njime se izvode geografski i etnićki pridevi: evropski, dunavski, alpski, rumuński, ćeśki, beogradski, pański itd.