0109

217

18. KONYERZIJA

Koiwerzijom (pretvaranjem, preobrazbom) nazivamo prelazak reći iz jedne kategorije u drugu bez dodavanja bilo kakvih afiksa. Taj naćin tvorbe, uobićajen na pri-mer u engleskom, u srpskom je daleko manje zastu-pljen nego ostała tri.

(.'ctiri vrsle konverzije

Na osnovu toga u koju vrstu reć prelazi razlikuje-mo poimenićenje (supstantivizaciju), popridevljenje (adjektivizaciju), prelazak u priloge (adverbijalizaciju) i prelazak u predloge (prepozicionalizaciju).

18.1. POIMENIĆENJE

U imenice prelaze pojedini pridevi, zadrźavajući samo jedan od tri roda. Promena po padeżima uglavnom i dalje ostaje pridevska, uz neke izuzetke koję ćemo vi-deti niże.

Muśki rod

U muśkom rodu poimenićeno je dragi (gen. dra-gog(a): naziv za voljenog muśkarca, up. nem. der Lieb-ste, fr. cheri; odatle je i muśko ime Dragi), deźurni, bliźnji (religiozni termin), poneka titula kao presvetli, velecasni itd. Poimenićavaju se i glagolski pridevi, kao optuźeni, pretpostavljeni, potćinjeni, predsedavajući, glavnokomandujući itd.

Prezimena

I prezimena kao Crnjanski, Racki, Musicki, uklju-ćujući ona iz drugih slovenskih jezika (Ćajkovski, Stravinski, Paderevski itd.), po postanku su pridevi i zadrżavaju pridevsku promenu: gen. Crnjanskog{a), dat. Crnjanskom{e) itd.

Prezimena sa prisvojnim pridevskim sufiksom -ov/-ev, npr. Miljanov, Markov, Delćev, dekliniraju se kao imenice, dakle Miljanova, Miljanovu itd. Ipak, in-