0028 3

54

D gradanima itd.), ćobani, dvorani, varvari, Srbi, Bugari, Arapi, Jevreji itd.

Imenice gospodin i vlastelin umesto mnożine upotrebljavaju zbirne imenice gospoda, vlastela, koję se menjaju kao imenice żenskog roda na -a (v. tabelu br. 7), ali se slażu s glagolom u mnożini (Gospoda vas zovu). Nepravilna je i imenica Turćin, ćija je mnoźina Tarci, G Turaka, D Turcima, A Tarkę itd.

Nepostojano a

5.4.1.5. Glasovne alternacije. - Mnoge imenice ove deklinacije imaju u poslednjem slogu nominativa nepo-stojano a (v. 3.5.8), koję se javlja joś samo u genitivu mnoźine, npr. prodavac, G prodavca, mn. prodavci, G mn. prodamca: tako se ponaśaju i ćuperak, nokat, nakovanj, metar, semestar i mnoge druge.

Pośle ispadanja nepostojanog a może doći do jednaćenja po zvućnosti (npr. vrabac, G vrapca, ulożak, G ulośka) i do gubljenja t ispred c: svetac, G sveca; po-datak, mn. podaci (sibilarizacija), ali G mn. podataka.

Neke imenice stranog (uglavnom latinskog) porę-kia, sa zavrśetkom na -kt, -nt, -rt, mogu imati nepostoja-no a i u nominativu jednine, ali neobavezno: subjek(a)t, objek(a)t, efek(a)t, talen(a)t, elemen{a)t, kover(a)t. U genitivu mnożine to a je obavezno (subjekata, talena-ta, koverata), dok ga u ostalim padeżima nema (G su-bjekta, D subjektu itd.). Danas je viśe imenica sa ovim zavrśecima koję nemaju a u nominativu, npr. kontakt, insekt, student, patent, kontinent, koncert, ekspert i sl.

Bez krajnjeg -/ u nominativu

Imenice kao vo, sto, soko, andeo, predeo postale su od ranijih oblika vol, stoi itd., gde je zavrśno -/ preślo u -o i stopiło se s prethodnim o (vol > *voo > vo). U svim ostalim padeżima (osim u akuzativu jednine neżivih imenica, koji je jednak nominativu) glas l se ćuva. Tako imamo vo, G vola, D—L volu, A vola, V vole, I volom, u mnożini volovi itd.; andeo, G andela, D-L andelu, A andela, V andele, I andelom, u mnożini andeli itd.

U imenicama na -ao a je nepostojano, tako da u padeżima oba vokala nestaju: orao, G orla, D-L orla,

A orla, V orle, l orłom, u mnożini orlovi itd. Tako se menjaju i petao, kotao, ugao i joś poneka reda imenica.

Glasovne

promene

5.4.I.6. Napoir»ene o pojedinim padeżima: vokativ jednine. - Usled palatalizacije (v. 3.5.4), ispred voka-tivnog nastavka -e zavrśeci -k, -g -h prelaze u -i, -ż, -s: vo)nik - vojniće, drug - druźe, duh - duśe. I zavrśno -c prelazi u ć, npr. stric - sińce, lovac - lovće. Zavrśno -z prelazi u z samo u imenicama knez - kneźe i vitez

-    viteże.

Ako se imenica zavrśava na palatalni suglasnik, nastavak vokativa je -u : heroj - heroju, prijatelj - pri-jatelju, konj - ko nju, vozać - vozaću, mladić - mladiću, koćijaś - koćijaśu'³, muz - mużu.

Imenice na -r se kolebaju izmedu jednog i drugog nastavka. Na -e imaju vokativ one sa zavrśetkom -or (doktore, majore, majstore), one s nepostojanim a (vetar

-    vetre, svekar — svekre) i imenica car - care. Ostale su obićno svokativom na -u: gospodaru, pastiru, inźenjeru, pisaru (rede pisare), sekretaru (i sekretare) itd.

Gubljenje nepostojanog a może dovesti do jedna-cenja po zvućnosti (yrabac - vrapće), do jednaćenja po mestu izgovora Clisac - lisie), do oba jednaćenja, kao u zenomrzac (*źerromrsće) - źenomrśće, iii do gubljenja t ispred c , kao u s vetac - [*svetće) - svece.

Vokativ jednak nnminativu

Kod ponekih imenica gde bi fonetske alternaci-je znatno izmenile osnovu, vokativ może biti jednak nominativu, npr- tetak, maiak, bratać, tako obićno biva i za strana imena na -k, -g iii -h, npr. Dżek ( = Jack), Dag, King Hajnrih.

Nastavci -em iii -om

5.4.1.7. Instrurr>ental jednine. - Za imenice koję se zavrśavaju na palatal (v. 3.2.5) nastavak je -em, npr. slavuj - slavujem, kralj - kraljem, toranj - tornjem,

¹³ Od imena kao Milos, Radoś, ipak, danas je uobićajeniji vokativ Milośe, Radose nego Milośu, Radośu.