0080

158

komparativ i superlativ bi glasili brże/najbrże, lepśe/ najlepse, dalje/najdalje, mirnije/najmirnije.

S promenjenom osnovom su komparativ i su-perlativ od dobro (bolje/najbolje), lośe iii rdavo (gore/ najgore), mnogo (viśe/najviśe), mało (manje/najmanje). Od priloga blizn slepeni poredenja su bliźe i najbliże.

11. PREDLOZI

Predlozi stoję ispred imenice iii zamenice i izrażavaju razlićite (prostorne, ali i vremenske i druge) odnose prema njoj. Uglavnom su nenaglaśeni (proklitike), jer ćine akcenatsku celinu sa sledećom rećju. Jedino pred-log radi (i ponekad uprkos) może doći i pośle imenice iii zamenice, npr. sebe radi ( = radi sebe).

Predlozi u srpskom ne mogu doći ispred glagola.^5f>

11.1. PRAVII NEPRAVI PREDLOZI

Pravim predlozima nazivamo one reći koję se upotre-bljavaju iskljućivo u funkciji predloga. Nepravi su oni koji su sekundarno stekli funkciju predloga, a inaće pri-padaju nekoj drugoj vrsti reći. Njih moźemo podeliti u ćetiri grupę:

Predlozi i prilozi

Imenice s

vrednośću

predloga

(a)    Prilozi koji su istovremeno i predlozi, npr. pre, pośle, blizu, preko*¹, sirom i dr. Uporedimo ih u jednoj i drugoj funkciji:

PRILOG    PREDI.OG

Pośle smo otiśli na većeru. Naci ćemo se pośle ćasa. Park je tu blizu.    Park je blizu moje kuce.

Predi preko, molim te.    Ona se nagła preko stola.

(b)    Imenice koję mogu postati predlozi, npr. mesto, kraj, dui, put i dr. Primeri: Uradiću to ja mesto Lebe ( = umesto tebe); Sedeli smo kraj pula ( = pored puta); Podośe duż reke i sl.

⁵⁶ Ne spadaj u u standardni jezik spojevi za sa infinitivom, kakvi se mogu ćuti u govoru, npr. za poneti (u pekarama i sl.) iii to je bilo za oćekivati (pravilno: lo se mogło oćekimti).

S dugosilaznim akcentom (preko) kao prilog, nenaglaśeno kao predlog.