0110

218

strumental, bar kod domaćih prezimena, obićno ima pridevski nastavak -im (Miljanovim), dok se za ruska prezimena javlja i imenićki i pridevski instrumental (I<orsakovom i Korsakovim).

Żeński rod

18.1.1.    U żenskom rodu poimenićeno je draga, ana-logno gore pomenutom dragi (up. nem. die Liebste, fr. cherie: odatle je żeńsko ime Draga), zatim rnldda ( = nevesta), geometrijski termini prava i knva ( = pra-va linija, kriva linija) itd. Promena ovde oscilira izmedu pridevske i imenićke, sto se vidi po obliku dativa-loka-tiva: veran svojoj dragoj, ali veran gospodi Dragi (ime), mladoj i rnladi, tacka na pravoj ali i na pravi. Za ime-na drżava i pokrajina, kao Engleska, Ćeśka, Nemacka, Baćka, promena je isldjućivo pridevska (w Nemaćkoj itd.). Źenskog roda je i poneko ime grada, kao Makaryka (u Makarskoj), Grocka, Bijela i dr.

Srednji rod

18.1.2.    U srednjem rodu najvażnija su poimenićenja dobro i zlo. Promena je uglavnom imenićka, kao sto vi-dimo po obliku instrumentala (npr. Ja to smatram veli-kim złom) i genitiva mnozine, koji glasi dobdrd, zala (s nepostojanim a, kao za imenice tipa rebro, v. 5.4.2.1).

18.2. POPRIDEVLJENJE

Od participa

O popridevljenju moźemo govoriti kada glagolski pri-devi (tj. participi) postanu pravi pridevi, sto se vidi po mogućnosti da stoję uz imenicu kao atributi. Za trpni pridev (pasivni particip) takva upotreba je u principu uvek moguća, pa imamo bezbroj primera, kaopobedeni neprijatelj, izmenjeni uslovi, otvoren prozor, kuvano meso, prodata roba itd. Neki pridevi, kao razuzdan, zabaćen, usiljen, uklet i sl., danas su mnogo obićniji nego glagoli od kojih su postali.

18.2.1.    Od radnog prideva (aktivnog participa) atri-butivna upotreba je moguća samo u manjem broju slućajeva, obićno tamo gde se izrażava vidljivo prome-njeno stanje iii osobina, npr. omrśavele ruke, promukli glas, odrasta żena, zaspało dete, pożutelo lisće, zardali noź i sl. Katkad pridevska upotreba povlaći za sobom sużenje znaćenja. Każe se npr. pali borac u smislu bor-ca koji je poginuo u ratu, ali nije moguće "pali ćovek namesto ćovek koji je pao (npr. na stepenicama). Svi ovakvi pridevi su u boljim rećnicima zabeleżeni pod posebnim odrednicama.

Piidevi na -ći

18.2.2.    Pridevi na -ći, -ća, -će (kao u svetleći natpis, sretleća reklama, odgovarajući smeśtaj, odgovarajuće izmene i sl.) takode spadaju pod konverziju ukoliko se smatra da su postali od glagolskog priloga sadaśnjeg na -ći. Ako pak tretiramo -ći kao sufiks (up. rusko -iąuu, -ląaa, -iąee), koji se u muśkom rodu jednine slućajno podudara s glagolskim prilogom, onda ćemo takve prideve svrstati medu sufiksalne (v. 15.3.1.8).

18.3. PRELAZAK U PRILOGE

Prilo/.i od prideva

Prelazak u priloge je redovna i śiroko rasprostranjena pojava. Kao sto smo videli u 10.3, prilozi mogu postati od srednjeg roda jednine opisnih prideva (npr. Ona tiho govori), ukljućujući i glagolske trpne prideve (npr. Gledao ju je zaljuhljeno), iii od pojedinih prideva na -ski (-ćki, -śki), gde kao prilog slużi muśki rod jednine, samo bez dużine na krajtijem -i (npr. Drugarski me je posavetovao; politićki neprikladan).