0118

234

234

Atribuliyi

Posebna vrsta apozicije su tzv. atributske apozicije iii atributivi, u kojima druga zajednićka imenica sużava znaćenje prve: kamen temeljac, zvezda padalica, suze radosnice ( = suze od radosti) i sl. Reci kao temeljac, padalica i sl. najćeśće se samo tako i upotrebljavaju, mada je apozicija mogućna i sa imenicama koję imaju samostalnu upotrebu, npr. pas ćuvar.

Padeż apozicije

20.6.1.    Obe imenice u apoziciji u naćelu imaju isti padeż (<doktor Simie, doktora Simića, s doktorom Simićem itd.). Od tog pravila ipak ima nekoliko izuzetaka:

-    Prezimena sa zavrśetkom na suglasnik, kao i ona na -ski, gramatićki su muśkog roda, tako da ostaju nepromenjena kad se odnose na zenu: doktorka Simie, doktorkę Simie, s doktorkom Simie itd.

-    Nepromenjena ostaju i imena koją se obićno piśu pod znacima navoda: u hotelu „Union", iz hotelu „Union", u ćasopisu „Duga", saradnja s ćasopisom „Duga" itd.

-    Geografska imena mogu ostati u nominativu ako su mało poznata, da bi bio jasniji njihov pravi oblik. Tako każemo na reci Dunavu, na reci Volgi itd., ali bez promene na reci Jangce, na reci Orinoko i sl.

-    U familijarnom govoru, oznakę srodstva, kao te ta, haha, ćika, kum itd., i poneke titule, kao knez, gazda, gospa i dr., mogu ostati nepromenjene ispred imena: te ta Zora, teta Zori, teta Zorin stan i sl.⁷⁶

Sintagma kao apozicija

20.6.2.    Apozicija u śirem smislu je cela imenićka sin-tagma koją odreduje neku imenicu, kao u:

Uzor mu je bio Demosten, najslaeniji govor-nik starog veka.

Ovde se dobija śalitra, osnovni sastojak ernog baruta.

^7<i Ovakav oblik primenjen je i u nazivima nekih starih beograd-skih ulica, kao sto su Knez Mihailova, Ćika Ljubina, Baba Viśnjina i druge. Pravopis dopuśta i pisanje crtice izmectu dveju reći (teta-Zo-ri, Knez-Mihailwa i sl.) kako bi se istakla nepromenljiyost prve.

20.7. PRILOŚKE ODREDBE

Vrstc prilośkih odiodaba

Funkcija prilo.śkih odredaba (adverbijala) jeste da pruźe dodatnu informaciju o radnji izrećenoj predikatorn. Po obliku one mogu biti prilozi, imenice u zavisnom padeżu (najćeśće instrumentalu) iii predlośko-padeżne konstrukcije. Po znaćenju ih delimo na viśe vrsta, od kojih su najvaźnije:

Odredbe za mesto:

Sreli smo se u parku.

Ovde se prodaje posude.

Odredbe za vreme:

Sutra se vraćam.

Grad je razruśen zemljotresomgodine 1667. Odredbe za naćin:

Radio tiho svira.

S krajnjom opreznosću podigao je poklopac. Odredbe za sredstvo:

Prebriśite staklo vlaźnom krpom.

Pretrażivali su teren pomoću helikoptera. Odredbe za uzrok:

Prebledela je od straha.

Mec je prekinut zhog kiśe.

Odredbe za cilj iii namenu:

Sastali smo se radl dogovora.

U tom cilju preduzete su posebne mere bez-bednosti.

Odredbe za kolićinu iii meru:

Sobu treba mało provetriti.

Deca će moći da se igraj u do mile volje.

()bavo/.ne

odredbe

20.7.1. U principu, odredba je fakultativni deo rećenice, za razliku od dopune koją je neophodna za puno ra-zumevanje glagola. Postoje ipak i glagoli koji zahtevaju obaveznu odredbu za mesto iii za vreme, npr.:

Marko stanuje na petom spratu.

To se obićno dogada petkom.

Ovakve primere nije uvek lako razlikovati od dopuna.