0049

96

Kao dva menja se i oba (oba vojnika, obesestre), da-kle s promenom u m. i s. rodu obaju, obama, u z. rodu obeju, obetną. Ćesto se upotrebljava u spoju sa dva: obadva eojnika, obadve sestre.

Tri i ćetiri imaju iste oblike za sva tri roda; genitiv je triju, ćetiriju, a dativ, lokativ i instrumental trima, ćetirima.

8.1.2. Brojevi od pet pa naviśe su nepromenljivi. Izuzeci su stotina (pored nepromen!jivog sto: v. i sledeći pasus), hiljada, milijarda, koji se menjaju kao imenice z. roda (ali v. niże, 8.1.6), kao i milion, bilion, trilion itd., koji se menjaju kao imenice m. roda.

Za brojeve od 200 do 900 postoje dve vrste naziva, od jedne iii od dve reći:

Treba obratiti pażnju na zavrśetak u prvom niżu, koji glasi -a za dvesta i trista a -o za ostale brojeve. U drugom niżu, dvojinski oblik stotine dolazi uz dva, tri, ćetiri, a genitiv mnożine stotina uz veće brojeve. Za grafiju śeststo vidi 3.5.3.1.

8.1.3.    U slożenim brojevima piśu se odvojeno nazivi jedinica, desetica, stotina, hiljada itd.: dvadeset tri (23), osamdeset sedam (87), sto pedeset śest (156), tri hiljade ćetiristo śezdeset devet (3.469) itd.

8.1.4.    Slaganje broją sa imenicom i drugim rećima. -

Uz slożene brojeve ćija je poslednja cifra 1, i imenica će biti u jednini, isto kao uz jedan (jedna, jedno): dvadeset jedan dan, pedeset jedna knjiga.

Tri i ćetiri

Pet i veti brojcvi

Nazivi stotina

200	dvesta	dve stotine
300	trista	tri stotine
400	ćetiristo	ćetiri stotine
500	petsto	pet stotina
600	śeststo	śest stotina
700	sedamsto	sedam stotina
800	osamsto	osam stotina
900	devetsto	devet stotina

Odvojeno pisanjc roći

Uz brojeve dva, tri, ćetiri imenica je u obliku dvojine (v. 5.2.3), a uz one od pet naviśe u genitivu mnożine: dva {tri, ćetiri) druga, metra, pileta pet {śest itd.) drugova, metara, pilica dve {tri, ćetiri) żene, sestre pet (śest itd.) źena, sestara

Itroj' pridev

Pridevi i pridevske zamenice imaju oblik dvojine, na -a u muśkom i srednjem, a na -e u żenskom rodu: ova moja dva {tri, ćetiri) dobra druga ove moje dve {tri, ćetiri) dobre drugarice

Uz brojeve od pet naviśe i oni su u genitivu mnożine, na -ih:

ovih mojih pet {śest itd.) dobrih drugova {dru-garica)

Sve sto je rećeno za brojeve dva, tri, ćetiri vażi i za slożene brojeve ćija je poslednja cifra 2, 3 iii 4: trideset dva {trideset tri, trideset ćetiri) metra, ali 35 (36, itd.) metara-, śezdeset dve {śezdeset tri, śezdeset ćetiri) devoj-ke, ali 65, 66 itd. devojaka.

Na slaganje s brojem treba posebno paziti kod imenice ćovek, za koju smo videli da ima nepravilnu mnoźinu Ijudi: 30 dobrih Ijudi, 31 dobar ćovek, 32 (33, 34) dobra ćoveka, 35, 36 dobrih Ijudi itd.

Brój i lićna zamenica

Brój i glagol

8.1.5. Lićna zamenica, uz sve brojeve osim jedan, stoji u genitivu: nas tri, njih deset, vas sto pet; Ima ih pedeset; Doślo nas je osamnaest i sl.

Glagol u predikatu biće u mnoźini ako su u su-bjektu brojevi dva, tri, ćetiri iii viśecifreni brojevi s po-slednjom cifrom 2, 3 iii 4:

Dve (tri, ćetiri, 22, 53, 64 itd.) knjige nedo-staju.

Uz brojeve pet i veće, odnosno viśecifrene brojeve s poslednjom cifrom 5-9 iii 0, glagol će biti u jednini: Pet (śest, 25, 37, 48, 50 itd.) knjiga nedostaje.