0035 3

68

deklinaciju imenice veće, srednjeg roda. Tako dobijamo imenicu koją nije istog roda u svim padeżima:

N (to) veće (s.)

G (te) većeri (ź.)

D (toj) većeri (ż.)

A (to) veće (s.)

V veće (s.)

I (tom) većeri (ź.)

L (toj) većeri (ż.)

U mnożini su svi padeżi źenskog roda: N-A-V većeri, G većeri, D-I-L vecerima.

Ovu imenicu ne smemo pomeśati sa imenicom većera (ź), koją se menja pravilno po II deklinaciji i koją ne oznaćava doba dana, nego većernji obed.

6. PRIDEYI

6.1. ROD I OSNOVA PRIDEVA

Pośto se pridev slaże s imenicom u rodu, broju i padeżu, svaki pridev ima oblike za muśki, żeński i srednji rod, npr.

mlad - mlada - mlado

Osnova prideva

Osnova prideva se vidi kada od żenskog iii srednjeg roda odbacimo nastavak -a, odnosno -o. U muśkom rodu, budući da većina suglasnićkih grupa, kao ni suglasnik /, ne mogu doći na kraj reći, nastaju glasovne promene usled ubacivanja nepostojanog a i prelaska l u o.

Umetnuto nepostojano a u muśkom rodu imamo u dobar - dobra - dobro, hitar - hitra - hitro, ćudan

-    cudna - cudno, vażan - vaźna - vażno, ogroman

-    ogromna - ogromno, tanak - tanka - tanko, divalj

-    divlja - divlje, śupalj - śuplja - śuplje itd.

-O umesto -l

Zavrśno -o u nominativu jednine muśkog roda, naspram l u ostalim oblicima, imamo u manjem broju prideva, kao sto su mi o - mila - milo, veseo - vesela

-    veselo, topao - topią - toplo, okrugao - okrugla -okruglo itd.

6.2. ODREDENII NEODREDENI VID

Oblici koję smo u prethodnom odeljku naveli za jedninu muśkog roda pripadaju neodredenom vidu prideva, i to su oblici pod kojima se pridevi navode u rećnicima. U odredenom vidu, isti taj muśki rod jednine imao bi dugo -i na kraju, bez nepostojanog a, odnosno prelaska l u o, dakle umesto mlad, dobar, mio imali bismo mladi, dobri, mili.

Mada postoje posebni padeżni nastavci za ova dva vida (v. niże, 6.3.2), u danaśnjem jeziku razlika izmedu