0032 2

62

zahteva glagol u mnoźini (npr. Deca se igraju) i particip u mnoźini srednjeg roda (Deca su se igrała).

Mnoźina na esa

5A.2.4. Samo u mnoźini javlja se prośirenje -es-. Telo i cudo, pored pravilne mnoźine tela, cuda, imaju i starije, stilski obeleźene oblike telesa, ćudesa. Od nebo, pored retke mnoźine ucha, postoji i nebesa, u znaćenju nadze-maljskog boraviśta (kao engl. heaven[s], fr. les cieux).

Imenica podne ima prośirenje -v-: G podneva, D-L podnevu, I podnevom, u mnoźini (retko upotrebljava-noj) podnem.

Imenica veće ima prośirenje -r-, tako da joj G glasi većera, D-L većeru, I većerom itd. Danas, medutim, ona se u promeni gotovo uvek kombinuje s drugom imeni-com istog znaćenja, većer (żenskog roda), o ćemu vidi 5.6.3.

Pluralia tantum

5.4.2.5.    Samo oblik mnoźine (pluralia tantum) imaju nekoliko ćestih imenica kao śto su usta, ledci, prsa, vrata, kola.

5.5.    DRUGA DEKLINACIJA

Po ovoj deklinaciji menjaju se imenice sa zavrśetkom -a, pre svega źenskog, ali i poneka muśkog roda.

Tabela 7

JEDNINA    MNOŻINA

N	rib-a	rib-e
G	rib-e	rib-a
D	rib-i	rib-a ma
A	rib-u	rib-e
V	rib-o	rib-e
I	rib-om	rib-ama
L	rib-i	rib-ama

Muśke imenice na -a su, na primer, sługa, voj-voda, sudija, staresina, gazda, vladika, pasa, kolega, poslovoda, zanatlija, familijarni nazivi środnika tata, deda, bata^1H, ujka¹⁹, imena kao Nikola, Toma, Luka, Andrija, kao i imenice sa sufiksom -dżija: śaljivdżija, siledżija, galamdźija, tobdźija itd. U jednini, s njima se zamenica, pridev iii glagolski oblik slaźu po muśkom rodu (npr. moj sługa, veliki vojvoda, sudija je dosaó), ali u mnoźini po żenskom: moje sluge, velike vojvode, sudije su dośle.

Samo oblik mnoźine {pluralia tantum) imaju nekoliko ćestih imenica kao śto su nbvine^m, naocare²¹, makaze, pantalone, gaće (gaćice).

5.5.1. Napomene o pojedinim padeźima: dativ i Io-l<ativ jednine. - Usled sibilarizacije (v. 3.5.5) imenice na -ka dobijaju D i L na -ci, npr. luka - luci, daska - dasci, devojka - devojci; one na -ga imaju D i L na -zi, npr. knjiga - knjizi, briga - brizi, noga - nózi; one na -ha imaće D i L na -si, npr. svrha - svrsi.

5.5.1.2. Izuzeci su prilićno brojni, pa dativ-lokativ ovih imenica ćesto predstavlja problem i za domaće go-vornike. Sibilarizacije nema u imenicama ćija se osno-va zavrśava na ck, ćk, ćk, zg, sh {kocki, tacki, voćki, tezgi, Pashi), u sufiksalnim izvedenicama na -ka koję znaće źiva bića {novinarki, autorki, crnki, Śvedanki, ćurki), u lićnim imenima {Anki, Branki, Moniki, Luki, Olgi, Zagi), u imenicama na -ga stranog porekla {ligi, vagi, tajgi, kolegi, drogi, agi, intrigi, sfingi, haringi, sinagogi), pa i u nekim drugim kraćim imenicama u kojima bi sibi-larizacija znatno izmenila osnovu {sęki, zeki, baki, tiki, kuki, kliki; kugi, pegi, kacigi, kećigi; muhi, strehi, ćohi).

¹⁸    Od dećjeg izgovora reći brat-, może biti tepanje bratu iii naziv za malog dećaka uopśte.

¹⁹    Familijarno, pored zvanićnog oblika ujak (G ujaka).

²⁰    S naglaskom na prvom slogu, za razliku od imenice novina { = novost, novitet), ćija je mnoźina novine.

²¹    Takode naocari, po trećoj deklinaciji.

Pluralia tantum

-ci i -zi u dativu