0075

0075



148

(3)    Ako se pridaje poseban naglasak glagolu biti,

npr:

Ja jesam za demokratiju, ali ovo je previśe. Jeste majstor taj Pera, mora mu se priznati!

(4)    Ako se glagol biti nade daleko od drugog mesta u rećenici, tako da se ne może upotrebiti enklitika:

Najveći filmski komićar svih vremena, po jednoglasnom miśljenju kritićara, jeste Ćarli Ćaplin.

9.13.1.1.    Za negaciju u prezentu postoje posebni oblici:

nisam    nismo

nisi    niste

nije    nisu

9.13.1.2.    Svrśeni prezent budem, budeś itd., kao i prezenti svrśenih glagola (v. 9.4.4), ne dolazi u nezavi-snoj rećenici, nego samo u zavisnoj, gde se odnosi na budućnost iii relativnu budućnost:

Izaći ćemo kad budę toplije.

Ako budeś neposluśna (Budeś Ii neposluśna), kazniću te.

Kao dete żeleo sam da budem pilot.

Kao pomocni glagol slużi za gradenje futura II (v. 9.7).

9.13.1.3.    Ostali prosti oblici glagola biti:

IMPERFEKT

bejah, beh bejasmo, besmo bejaśe, beśe bejaste, beste bejaśe, beśe bejahu, beku

1MPERATIV

---    budimo

budi    budite

(nęka budę) (nęka budu)

Negirani prezent od biti


Upotreba prezent a budem


Prosta vremena od bili


AOR1ST bih bismo bi biste bi biśe


Radni pridev: bio, bila, bilo, mn. bili, bile, bila. Glagolski prilog sadaśnji: budući'3i.

Aorist se samostalno vrlo mało upotrebljava, ali kao pomocni glagol sluźi za gradenje potencijala (v. 9.5.2), u kom slućaju 3. lice mnożine glasi bi.

Glagolski prilog sadaśnji koristi se uglavnom u olo viru uzroćnog veznika budući da ( = pośto, s obzirom na to da).

Slożena

vremena od biti


9.13.1.4. Slożeni oblici glagola biti:

FUTUR    PERFEKT

biću

bićemo

bio/bila sam

bili/bile smo

bićeś

bićete

bio/bila/bilo si

bili/bile/bila ste

biće

biće

bio/bila/bilo je

bile/bile/bila su

POTENCIJAL

bio/bila bib    hili/bile bismo

bio/bila/bilo bi    bili/bile/bila biste

bio/hila/bilo bi    bili/bile/bila hi

FUTUR II

budem bio/bila    budemo bili/hile

budeś bio/bila/bilo    budete bili/bile/bila

budę bio/bila/bilo    budu bili/bile/bila

Ukoliko1 prethodi subjekt iii nęka druga naglaśena reć, enklitika će doći ispred radnog prideva: ja ću biti, mozda ćemo biti; ja sam bio, ovde smo bili; već bih bila, svi biste bili itd.

Futur drugi od biti se retko upotrebljava, pośto mu je znaćenje isto kao i znaćenje samog oblika budem-. kad budeś bio gotov = kad budeśgotov.

53 Trpnog prideva nema, pośto glagol nije prelazan. Glagolski prilog prośli glasio bi bivsi, ali se danas ne upotrebljava u toj funk-ciji, nego kao pridev (bivśi, -a, -e) u znaćcnju 'ranijil ‘nekadaśnji!


Wyszukiwarka

Podobne podstrony:
0032 2 62 zahteva glagol u mnoźini (npr. Deca se igraju) i particip u mnoźini srednjeg roda (Deca su
skanuj0083 2 148 SANATORIUM POD KLEPSYDRĄ jeden i ten sam uśmiech w tysiącznych powtórzeniach, który
0012 3 22 B, d, g se jednako izgovaraju i na zavrśetku reći, npr. u golub, rad, drug, a ne obezvućav
84 Onaj (ona, ono) może se odnositi na dogadaje iz proślosti, npr.: Bilo je to onog leta kad sam zav
40843 Scan20030 odvojeni crticama. Ako je naveden samo jedan podatak, onda on vażi za sve velićine 1
0021 3 40 d)    oblici dativa-lokativa jednine od istih reći, ko-jima se może dodati
106 ild., iii sativni glagoli, za radnju koją je dovedena do krajnjih granica, do zasićenosti, npr.
110 110 Reći i gororiti 9.4.S.4. Glagol reći nema nesvrśenog parnjaka, ali se u toj ulozi upotreblja
118 U trećem licu jednine povratnih glagola pomocni r umi-sii. jc glagol je gotovo se uvek izostavlj
0074 2 146 trpni pridev prosut, -a, -o. Tako se menjaju i drugi glagoli na -suti, -spem (prefiksalni
186 186 Imenice na -će 15.2.14.3. I na sufiks -će grade se glagolske imenice, ali ih ima daleko manj
188 Umesto samoga -ski, naroćito ako bi se zavrśetak os-nove sudario sa suglasnićkom grupomsk, mnogi
210 uzvitlati, uskomeśati, uzdrmati, ushodati se, uzmuvali se itd. Glagoli ustrebati i uzmoći, u jez
240 240 Unietnute rećenice Zavisna rećenica może biti i urnetnuta u glavnu, kao u: Moje kljućeve, ak

więcej podobnych podstron