0064

126

126

tresti	tres-u	tres-ao, tres-la, tres-lo
gristi	griz-u	griz-ao, griz-la, griz-lo
crpsti	crp-u	crp-ao, crp-la, crp-lo
zepsti	zeb-u	zeb-ao, zeb-la, zeb-lo
rasti	rast-u	rast-ao, ras-la, ras-lo
		(od *rastla, *rastlo)
Ukoliko nastavku -u u		3. licu mnoźine prethodi t,
d, tn iii dn, ti suglasnici ne ulaze u radni pridev:
plesti	piet-u	ple-o, ple-la, ple-lo
jesti	jed-u	je-o, je-la, je-lo
bosti	bod-u	bo (od *bo-o), bo-la, bo-lo
sresti	sret-n-u	sre-o, sre-la, sre-lo
paśli	pad-n-u	pa-o, pa-la, pa-lo
(3) Za glagole sa infinitivom na -ći, osim onih koji
su izvcdeni od glagola ići^:u,		osnovu takode uzimamo iz
3. lica mnoźine	: prezenta:
peći	pek-u	pek-ao, pek-la, pek-lo
seći	sek-u	sek-ao, sek-la, sek-lo
tući	tuk-u	tuk-ao, tuk-la, tuk-lo
moći	mog-u	mog-ao, mog-la, mog-lo
Ako se 3. lice mnoźine zavrśava na -nu, suglasnik n
ne ulazi u radni pridev:
reći rek-n-	■u rek-	-ao, rek-la, rek-lo
nići nik-n-	■u nik-	-ao, nik-la, nik-lo

Glagoli na -ći

maci mak-n-u mak-ao, mak-la, mak-lo pomoći pomog-n-u pomog-ao, pomog-la, pomog-lo stići    stig-n-u    stig-ao, stig-la, stig-lo

leci    leg-n-u    leg-ao, leg-la, leg-lo

dići    dig-n-u    dig-ao, dig-la, dig-lo

Ići i izvcdenice

(4) Od glagola ići i svih njegovih prefiksalnih izve-denica, odbacujemo zavrśetak -ći i dodajemo nastavke -sao, -kia, -kio:

³⁷ Da je glagol izveden od ići może se videti po prezentu. Od glagola ići i otići 1. lice prezenta se zavrśava na -dem, a od svih osta-lih na -dem (ući - udem, naci - nadem itd.). Vidi 15.53.7.

ići	isao, isla, islo
otići	otisao, otiśla, otislo
doći	dosao, dosla, doslo
ući	usao, uśla, uślo

Na isti naćin grade radni pridev i izići/izaći, naci, naići, obici, proći, preći, prići, sići, poci i joś nekoliko drugih glagola.

Glagolska i alribulivna upotreba

Trpni pride na -n

9.8.1.1. Osnovna funkcija radnog prideva je da ulazi u sastav slożenih vremena (perfekta, pluskvamperfekta, futura II) i potencijala. Izvestan manji brój prideva od neprelaznih glagola upotrebljava se i atributivno, ana-logno pravim pridevima, npr. odrastao ćovek, isćezli gradovi, ućestale pretnje, zardalo sećivo, uginała krava, osedele vlasi i sl. To su ipak samo pojedinaćni slućajevi koji se beleże u rećnicima, i to ponekad sa specifićnim znaćenjem (vidi 18.2.1).

9.8.2. Trpni pridev (pasivni particip). - Kao i svi oblici pasiva, trpni pridev postoji samo od prelaznih glagola, i to ne od svih: poneki ćesti glagoli, kao imati, znaćiti, razumeti, mrzeti, nemaju trpnog prideva. U ponekim slućajevima moguć je trpni pridev od povratnih glagola, npr. zaljubljen prema zaljubiti se, nasmejan prema nasmejati se, naćitan prema naćitati se (naćitan ćovek = onaj koji je mnogo ćitao).

Za gradenje trpnog prideva postoje ćetiri nastav-ka; -n (-na, -no), -en (-ena, -eno), -ven (-vena, -veno) i -t (-ta, -to). Svi se menjaju po padeźima kao pridevi s nepalatalnim zavrśetkom (v. tabelu 9): ćitan, ćitanog, ćitanom itd.

9.8.2.1. Nastavak -n, -na, -no dolazi na infinitivnu osnovu glagola na -ati (onu koją se dobija odbaciva-njem nastavka -ti): tako od ćita-ti imamo cita-n, od pozva-ti pozva-n, od izabra-ti izabra-n itd. Izuzetak su neki glagoli na -nati, o kojima v. niże, 9.8.2.4 pod c.