0099

196

(v. 16.2) spadaju u prefiksalnu tvorbu, jer su nastali kao negacije već gotovih prideva ostvarljiv itd.

Glagoli

15.5.3. Najbrojnije PST su glagolske. Sufiks je u njima obićno -iii, retko -ati iii -eti. Osnove su od imenica iii od prideva, izuzetno od zamenica iii brojeva.

15.5.3.1.    Prefiks o-, imenićke osnove: oslobodili (o- + sloboda r -iti), ostvariLi, ozakoniti, opametitise, okonćati itd.

Pridevske osnove: odobriti, omogućiti, osveziti, otopliti, olakśati, oteźaii, osigurati itd.

Prelazni i

neprelazni

glagoli

Sa sufiksom -eti su prvobitno gradeni samo nepre-lazni glagoli od pridevskih osnova, kao onemeti, ogo-leti, osedeti ( = postati sed), dok prelazni imaju sufiks -iti. Otuda i danas razlikujemo oslepeti izgubiti vid‘ od oślepili (koga) oduzeti (komę) vid‘, otupeti 'postati tup' od otupiti 'ućiniti (śto) tupim'. Danas se ova razlika dobrim delom izgubila, pa se tako ożiveti upotrebljava i u neprelaznom znaćenju 'postati źiv‘ i u prelaznom ’vratiti (koga) u żivot‘, dok mnogi neprelazni glagoli imaju sufiks -iti, kao ozdraviti, oslariti, omrśaviti (pored omrśaeeti, sa istim znaćenjem).

u-

15.5.3.2.    Prefiks u-, imenićke osnove: uobliciti (u- + oblik + -iti), uvrstiti, uskladiti, unakaziti, uobićajili (se), użurbati (se) itd.

Pridevske osnove: uprostiti, umcinjiti, uozbiljili (se), ubrzati, ućestati, ulepśati itd.

Zamenićka osnova: usvojiti.

Brojevne osnove: udrojiti, utrojiti itd.

1)0-

15.5.3.3.    Prefiks po , imenićke osnove: posiniti, posu-miti, pozlaliti, pogospoditi (se), posrbiti itd.

Pridevske osnove; pomnńti, povisiti, poniziti, pojef-tiniti itd.; poskupeti, poruźneti, pozeleneti itd. (sa sufiksom -eti su samo neprelazni glagoli).

Zamenićka osnova: poniśtiti.

15.5.3.4.    Prefiks iz-, imenićke osnove: izoblićiti, izve- • stiti, iskorenili ild.

Pridevske osnove: ispraviti, izjednaćiti, izveśliti se itd.

15.5.3.5.    Prefiks ob-, imenićke osnove: obdariti, obuz- ‘>b dati, opseniti itd.

Pridevske osnove: obnovili, objasniti, obnażiti itd.

15.5.3.6.    Prefiks s~, imenićke osnove: zdruźiti (s- + drug +-iti), smestiti, sprijateljiti se itd.

Pridevske osnove: sniziti, smanjiti, zbliżiti, smekśati itd.

15.5.3.7.    Prefiks raz-, imenićke osnove: razmestiti, "< razglasiti, raspariti (od par), razrrstati itd.

Pridevske osnove: razjasniti, razneżiLi, rasprostra-riiti itd.

15.5.3.8.    Prefiks pri-, imenićke osnove: prikleśtiti, p<> prizemljiti (se) itd.

Pridevske osnove: prićvrstiti, pritesniti, pripitomiti itd.

15.5.3.9.    Prefiks za-, imenićke osnove: zaratiti, zasta-klili, zakaluderiti, zaseniti itd.

Pridevske osnove: zaślepili {-eti), zacrniti, zao-krugliti itd.

15.5.3.10.    Prefiks na-, imenićke osnove: naslaniti, nu naumiti, namagarćiti itd.

15.6. SLOŻENO-SUFIKSALNA TVORBA

Reć może biti sastavljena od dveju povezanih osnova i sufiksa,kaou staklo-rez-ac,pobedo-nos-an,slatko-reć-iv. Takve reći nazivamo sloźeno-sufiksalnim. Bitno je uoćiti da se njihove osnove ne javljaju zajedno bez su-fiksa. U tome je razlika u odnosu na reći kao kratko-vid-osl iii zernljoradnić-ki, koję nisu sloźeno-sufiksalne