0112

19. S1NTAGMA

Sintaksa izućava povezivanje reći u rećenicu i njihove medusobne odnose. Manja jedinica od rećenice jeste sintagma, koju definiśemo kao spój dveju iii viśe reći povezanih po smislu i po gramatićkim funkcijama.

Upravna reć

Predlośko-

padeżna

konstrukcija

Jedna reć u sintagmi je upravna (iii glavna, iii cen-tar sintagme), dok druge od nje zavise. Tako u moj verni pas zamenica moj i pridev verni zavise od inienice pas; u imati uspeha imenica u genitivu zavisi od glagola imati.

19.1. VRSTE SINTAGMI

Na osnovu toga kojoj vrsti reći pripada upravna reć, sintagme delimo na nekoliko tipova. Dva najvażnija su imenićke sintagme (kao u navedenom moj verni pas, iii izloźba slika, iii ćaj sa limanom) i glagolske sintagme, npr. imati uspeha iii glasno vikati. Może se go-voriti i o pridevskim sintagmama (npr. sasvim logicań) i o prilośkim (npr. neśto sporije). Imenićka sintagma obavlja u rećenici iste funkcije kao imenica (uporedi Moj verni pas je zalajao i Pas je zalajao), glagolska sintagma je predikat kao i pojedinaćni glagol, pridevska sintagma odreduje imenicu kao i pridev, prilośka sintagma ima funkcije priloga.

IJ literaturi se sreće i termin predlośka sintagma, za spojeve kao s velikim zadovoljstvom iii u uglu sohe. Budući da takva sintagma sadrżi predlog, a po funkciji nije jednaka predlogu nego prilogu, bolji izraz bi bio predlośko-padeźna sintagma iii predlośko-padeżna konstrukcija.