0017 2

32

32

Śeststo

Samo u pisanju ponavlja se grupa st u broju śeststo ( = śest stotina, 600) i rednom śeststoti. U izgovoru se st ćuje samo jednom, ali je pravopisom odredeno pisanje udvojenog st radi razlikovanja od śesto, srednjeg roda rednog broją sesti (od 6).

3.5.3.2.    Suglasnici t i d gube se ispred afrikata c, ć, dż, ć iii d: otac, genitiv *otca —* oca, zadatak, mn. *zadatci —> zadaci, predak, mn. *predci —> *pretci —> preci, go-vedo + -će —> *govedće —* *govetće —*■ goveće, radit(i) ću —> radiću, sladoled + -dżija —* sladoledżija. Gu-bljenja nema u tvorenicama s prefiksom (naddźilitati, poddakon), gde dolazi samo do jednaćenja po zvućnosti ukoliko je potrebno: potćiniti (od pod- + ćiniti), otcepiti (od od- + cepiti).

Uprośćavanje

suglasnićkih

grupa

3.5.3.3.    Mnoge troćlane suglasnićke grupę svode se na dvoćlane, time sto se t i d gube ako su ispred njih fri-kativi s, z, ś iii z, a iza njih suglasnici b, k, l, Ij, m, n iii nj. U praksi, ako odbacimo retke iii zastarele reći, ovo pravilo svodi se na grupę stn, stl, stk, stm, zdb, śtn, koję gube t, odnosno d, kao u ćastan, ćasna, ćasno (tako i u padeżima, ćasnog itd.: v. 6.3.4), vesnik (od vest + -nik), zalistak gen. zaliska, mn. zalisci, usmen (od ust [a] + -men), gozba (od gost, preko *gostba —* *gozdba), ta-zbina (od tast), pozoriśni (od pozoriste), boraviśni (od boraviśte) i sl.

Izuzeci

Od ovog pravila ima dosta izuzetaka. Grupa stn ostaje u pridevima od strane osnove, kao azbestni, pro-testni (od azbest, protest). Grupa stk ostaje u żeńskim oblicima od imenica na -ist(a), kao telefonistkinja, soci-jalistkinja. Od bolest sa sufiksom -ljiv imamo boleśljiv (preko *bolestljiv —► *bolesljiv, s jednaćenjem po mestu izgovora), ali od popustiti pridev je popustljiv, gde je t saćuvano. Grupa stm ćuva se u pozajmljenici astma (sa izvedenicama astmatićan, astmatićar).

3.S.3.4. U izvedenicama na -ski i -stvo glas s se obićno gubi ako mu prethodi ć, ć, i iii ż: mladićki (od mladić + -ski), nikśićki (od imena grada Nikśić), junacki (od *junak +-ski —> *junaćski), varośki (od varos), niski (od imena grada Mi), viteśki (od vitez, preko *viteźski —> *viteśski), zelenaśtvo (od zelenas + -stvó), lupeśtvo (od lupeź + -stvo —> *lupehtvo) itd. Ipak, ć ostaje ispred -stvo: mogućstvo, pokućstvo, preimućstvo i sl.

-Ski i -stvo

K—>ć,g—>ź, h —> i

3.5.4. Palatalizacija. - Palatalizacijom se naziva pro-mena velarnih suglasnika k, g, h u prepalatale c, ż, odnosno i. Do toga dolazi u sledećim slućajevima:

-    u vokativu jednine imenica muśkog roda na -k, -g, -h, ispred nastavka -e: junak - junaće, Bog - Boże, duh - duśe;

-    u mnożini imenica oko i uho: oći (oćiju, oćima) i uśi (uśiju, uśinta);

-    u mnogim izvedenicama od imenica sa zavrśetkom -k, -g, -h iii -ka, -ga, -ha: vuk - vućica, ruka - rućerda, mrak - mraćan, devojka - devojćin, dug - dużan, knjiga - knjiżica, kovćeg - kovceżić, siprag - śipraźje, dah - daśak, muha - musica, prah - prasiti i dr.;

-    u oblicima prezenta nekih glagola ćiji je infinitiv danas na -ći, ali ćija se infinitivna osnova zavrśava na -k ,-g odnosno -h. Tako peći (od nekadaśnjeg *pek-ti) ima prezent pećem, pećeś, peće itd.; od strići (osnova strig-) prezent je striżem, striżes itd.; od vrći (osnova vrh-) prezent je vrsem, vrśeś itd. Prvobitna osnova joś je vidljiva u trećem licu mnożine prezenta pomenutih glagola, koję glasi pęku, strigu, vrhu.

Izuzeci

3.5.4.1. U tvorbi reći, palatalizacija se ne primenjuje na dosledan i sistematićan naćin. U prisvojnim pridevima na -in nalazimo je uglavnom samo u majćin, devojćin i vladićin, dok kod ostalih imenica ostaje nepromenjen