0034 2

66 r

66 r

Mali

5.5.1.5. Nepravilna imenica mati ima taj oblik u nomi-nativu i vokativu jednine; akuzativ joj glasi mater. U svim ostalini padeżima menja se po drugoj deklinaciji sa osnovom na -r, dakle G matere, D-L materi, I ma-terom, u mnożini N, A i V matere, G materd, ostała tri padeża materama. U danaśnjem jeziku umesto nje se ćeśće upotrebljava imenica majka (D-L majci).

5.6. TREĆA DEKLINACIJA

U ovu deklinaciju spadaju imenice żenskog roda koję se zavrśavaju na suglasnik, dok se u genitivu i gotovo u svim ostalim padeżima javlja samoglasnik -i.

Tabela 8

JEDNINA    MNOZINA

N	reć	reć-i
G	reć-i	reć-i
D	reć-i	reć-ima
A	reć	reć-i
V	reć-i	reć-i
I	reć-ju (reć-i)	reć-ima
L	reć-i	reć-ima

Nepostojano a u osnovi javlja se samo u nekoliko imenica, u nominativu i akuzativu jednine, kao plesan (G pleśni), ravan (G ravni), zararnn (G zaravni). Tu spada i imenica misao, kod koję je nominativ-akuza-tiv nastao od "misi > *misal, tako da je genitiv misli, instrumental mislju iii misli. Na isti naćin menjaju se i prefiksalne tvorenice zamisao, pomisao, primisao i joś poneka.

So

Grudi, naoćari

I u reći só(G soli) zavrśetak -o u nominativu-aku-zativu nastao je iz od starijeg oblika sol.

Samo oblik mnożine (pluralia tantum) imaju grudi i naoćari (pored ćeśćeg naoćare, v. 5.5).

5.6.1. Napomeneo pojediniin padeżima: instrumen-    iii ' tal jednine. - U ovom padeźu radije se upotrebljava na-staval< -ju nego -i, jer se na taj naćin instrumental bolje razlikuje od ostalih padeża. -Ju se naroćito upotreb!java

lcad je imenica bez predloga. Poneke imenice, medutim, nemaju oblika na -ju nego samo na -i, a nema opśteg pravi!a po kojem bi se jedne razlikovale od drugih.

Nastavak -ju izaziva jotovanje zavrśnog suglasni-ka osnove, po pravilima koją smo naveli u 3.5.6. Tako i mamo npr. pamet - pameću, glad - gladu, so (G soli)

-    solju, ljubav - ljubavlju. Kod imenica na -st uz jotova-nje dolazi i do jednaćenja po mestu izgovora, npr. vlast ( > *vlasću) - vlaśću, svest - ( > *svesću) - sveśću. Tu spadaju i imenice s veoma plodnim sufiksom -ost, npr. mladost - mladośću, spremnost - spremnośću, veselost

-    veselośću. Jednaćenje po mestu izgovora imamo i u imenici misao (G misli) - mislju.

Kod imenica na -ć i -d glas j iz nastavka iśćezava, jer se stapa s palatalom, npr. pomoc - pomoću, ćad -ćadu.

5.6.2.    Genitiv mnożine. - Imenice kast, kokoś i vaś, Genith na -iju pored regularnog kokosi, kosti, vaśi, imaju joś ćeśće

G mnożine na -iju: kostiju, kokośiju, vaśiju.

Imenica kći je nepraviłna samo u nominativu, dok joj akuzativ glasi kćer, a u svim ostalim padeżima dobija nastavke na tu osnovu: G, D, V i L kćeri, I kćerju iii kćeri\ u mnożini N, A i V kćeri, G kćeri s dugim i, ostała tri padeża kćerima. U govornom jeziku najćeśće se za-menjuje izvedenicom kćerka iii cerka, koją spada u II deklinaciju.

Analogne nastavke kao kći u nominativu i akuza-tivu ima i mati (A mater), ali u svim ostalim padeżima ona pripada II deklinaciji: v. gore 5.5.1.5.

5.6.3.    Imenica većer (ż) u tom obliku danas se oseća Veie(r) kao hrvatska iii zastarela, ali se svi njeni padeżi, osim nominativa-akuzativa-vokativa jednine, koriste za