0046

90

Tabela 19

1 II    III    IV    V

1	neśto	neko	neki, -a, -o	nekakav, -kva, -kvo	nećiji, -a, -e
2	svaśta	svako	svaki, -a, -o	svakakav, -kva,-kvo	svaćiji, -a, -e
3	niśta	ni ko	nijedan (nikoji)	nikakav, -kva, -kvo	nićiji, -a, -e
4	iśta	iko	ijedan (ikoji)	ikakav, -kva,-kvo	ićiji, -a, -e

Zamenice pod I i II su imenićke, u ostale tri kolone su pridcvske. One pod I odnose se na neżive pojmove, one pod II na ljudska bića, dok za pridevske nema ogranićenja.

Zamenice pod I menjaju se kao sta (v. tabelu 17), s tim sto u instrumentalu ne mogu imati produźni vokal e, pośto su dvosIożne. Mnożine nemaju.

Zamenice pod II menjaju se kao ko (v. tabelu 17), s tim sto u instrumentalu ne mogu imati produźni vokal e, pośto su dvoslożne. Mnożine nemaju.

Zamenice pod III i IV menjaju se kao priclevi tipa nov (v. tabelu 9), osim nikoji i ikoji, koji se menjaju kao koji (v. 7.4.1). Zamenice pod V menjaju se kao pridevi tipa vruć (v. tabelu 9). Kao i kod drugih pridevskih za-menica, uz dva, tri iii ćetiri nominativ i akuzativ muśkog roda imaće oblik dvojine na -a: smka dva dana, nećija tri druga i sl.

7.6.1. Zamenice na ni- i na - Zamenice u redovima Promena sa 3 i 4 gornje tabele imaju tu osobenost da predlog ne pri-dlogom dolazi ispred njih, nego se ubacuje izmedu prefiksa ni-, odnosno i-, i ostatka zamenice, tako da se ceo spój piśe u tri reći. Tako, na primer:

OD    BICE

iz + niśta    ni iz ćega (genitiv)

od + iko    i od koga (genitiv)

za + nikakav    ni za kakvog (akuzativ)

s(a) + niko    ni s(a) kim (instrumental)

u + ikakva    i u kakvoj (!okativ)

i tome slićno. Ovo ne vażi za predlog bez, gde će biti bez ikoga, bez ićega i sl.

Odrećne

zamenice

Nijedan, ijedan; nikakay, ikakae

Zamenice u redu 3 su odrećne (negativne) i idu uvek s odrećnim glagolom (pravilo o dvostrukoj negaci-ji): Niśta se ne dogada; Ne vidim nikoga; Ne svida mi se nijedan; Ova zemlja nije nićija.

Zamenice u redu 4 uglavnom se upotrebijavaju u upitnim iii pogodbenim rećenicama: Jeste li iśta naśli? Ima li ikakrog rezultata? Da je iko dolazio, ja bib to znao i sl. Ne upotrebljavaju se u istoj prostoj rećenici s negacijom, ali mogu doći pośle negirane rećenice: Ne żelim | da iko pomisli da sam se uplaśio.

Zamenice nikoji i ikoji, u koloni III, danas se retko upotrebljavaju, osim u spoju s predlogom, npr.:

Ni u kom slućaju neću doći.

Ako i za kojeg ućenika ćujem da je odsutan... itd.

Inaće se umesto njih upotrebljavaju nijedan i ije-dan, odnosno nikakav i ikakav. Ove poslednje dve, ana-logno zamenici takav (v. 7.3.3) i kakav (7.4.1), znaćile bi 'nijedne vrste‘ i 'ijedne vrste‘, ali kad je reć o negaciji, to se izjednaćava sa znaćenjem nijedan, odnosno ije-dan. Potrebne su naroćito u mnoźini, budući da nijedan i ijedan, sarnim tim sto su sastavljeni s brojem jedan, nemaju mnożine. Primeri:

Ne verujem ni u kakve veśtice.

Jeste li imali ikakvih teśkoća?

7.6.2. Zamenica sav. - Sav (sva, sve) ima nepostojano a jedino u nominativu (akuzativu) jednine muśkog roda. Menja se (iako suglasnik v nije palatalan) kao pridev tipa vruć (v. tabelu 9), dakle u m. i sr. rodu ima genitiv