0056

0056



110

110

Reći i gororiti


9.4.S.4. Glagol reći nema nesvrśenog parnjaka, ali se u toj ulozi upotrebljava glagol guwriti. Primeri:

Sta je rekao onaj ćovek? - Sta govori onaj ćovek? Re,kia je da će otići. - Uvek jegovorila da će otići.

9.5. NAĆINI (MODUSI)

0    indikativu se ne mora posebno govoriti, jer je to neobeleżeni naćin, koji ne izraźava nikakav poseban odnoś prema stvarnosti i komę pripada ogromna većina svih glagolskih iskaza. Naćini koji izrażavaju stav go-vornika prema stvarnosti jesu imperativ i potencijal (kondicional). Neki gramatićari svrstavaju medu naćine

1    futur drugi (v. 9.7.6), s obzirom na njegovo znaćenje.

9.5.1. Imperativ - (zapovedni naćin) postoji u 2. licu jednine i u 1. i 2. licu mnożine. Za treća lica nema posebnog oblika, ali se upotrebljava rećca nęka iii nek sa 3. licem jednine, odnosno mnożine prezenta, npr. Nęka ude taj gospodin; Nek se deca igraju.

Postoje dve vrste nastavaka za imperativ:

2. L. JD.

1. L. MN.

2. L. MN.

-i

-jmo

-jte

-i

-imo

-ite

Za odredivanje

oblika imperativa

i treba poci od

3. lica mnożine prezenta. Ako se ono zavrśava na -ju iii

-je, imperativ će biti

na -j, -jmo, -jte, npr.

1NF1NITIY 3. L. MN. PREZENTA

IMPERAT1V

ćekati

ćekaju

ćekaj, ćekajmo, ćekajte

piti

pij u

pij, pijmo, pijte

razbiti

razbiju

razbij, razbijmo, razbijte

verovati

veruju

veruj, verujmo, verujte

sejati

seju

sej, sejmo, sejte

lmperativ na

-/, -fmo, -jte

razumeti

razumeju

razurnej,

razumejmo,

razumejte

napojiti

napoje

napój, napój mo, napój te

brojati

broję

brój, brojmo, brojte

U manjem broji

u glagola koji u 3.

1. mn. prezenta

ispred nastavka -ju iii -je imaju dug vokal (naglaśen iii

nenaglaśen), imperativ će biti na -i, -imo, -ite, npr:

1NFINITW 3. L.

MN. PREZENTA

IMPERATIV

prodavati

pródaju

prodaji,

prodajimo,

prodajite

gajiti

gaje

gaji, gajimo, gajite

blejati

bleje

bleji, blejimo, blejite

lmperativ na -i,

-imo, -ite imaju i svi ostali glagoli:

INFINITIV 3. L.

MN. PREZENTA

IMPERATIV

krenuti

krenu

kreni, krenimo krenite

tresti

tresu

tresi, tresimo, tresite

brisati

briśu

briśi, briśimo, briśite

skakati

skaću

skąd, skaćimo, skaćite

dizati

diżu

diżi, diżimo, diźite

drźati

drze

drżi, drżimo, drżite

govoriti

góvore

govóri,

govórimo,

govórite

lnipcrativ na

-i, -imo, -ite


Wyszukiwarka

Podobne podstrony:
20416.3. GLAGOLI S PREFIKSIMA Glagoli su vrsta reći u kojoj prefiksi imaju najśiru i najraznovrsniju
skanuj0014 (110) ig*SSI ierę. jest przej-Bkszość z nich rtaóre bakterie fca w stanie ich tae transpe
skanuj0015 (110) Numer ciągu Numery punktów nawiązania i punktów poligonowych Średnie
skanuj0019 (110) ....... _
skanuj0021 (110) -    : u * ) - (■< ■ v_ -J i ir"] i J P x J • ■- ,,)) ^ ^

więcej podobnych podstron