0103

204

16.3. GLAGOLI S PREFIKSIMA

Glagoli su vrsta reći u kojoj prefiksi imaju najśiru i najraznovrsniju primenu. Dodat nesvrśenom glago-lu, prefiks mu najćeśće menja vid u svrśeni, npr. od nesvrśenih glagola pisati, żeleti, vući dobijamo svrśene uapisati, zażeleti, povući. To ipak ne znaći da je svaki glagol s prefiksom svrśen, jer neki svrśeni glagoli mogu imperfektivizacijom (v. 9.4.5.1) postati nesvrśeni, npr. podrźati —> podrżamti, ispiti —> ispijati, prelomiti —> prelamati i sl.

Mnogi neprelazni glagoli postaju prelazni kada dobiju prefiks, npr. od neprelaznih misliti, plakati, ziveti nastaju prelazni izmisliti, rasplakati, dożiveti. Ni ovo nije opśta pojava, jer mnogi glagoli ostaju neprela-zni i s dodatkom prefiksa (npr. doleteti je neprelazno kao i leteti).

16.3.1. Glagolskih prefiksa ima oko dvadeset (ne Prefiksi raćunajući one stranog porekla). Većina ih potiće predlozi od predloga, od njib dobijaju svoje osnovno, pro-storno znaćenje, a taj isti predlog se ćesto koristi i u rekciji dotićnog glagola, ispred imenice iii zamenice, npr. ubaciti u kutiju, izneti iz kuce, navući na sebe i sl. Pored osnovnog, medutim, svaki prefiks ima i niz drugih znaćenja, od kojih se nęka teślco mogu dovesti u vezu sa osnovnim. U pregledu koji sledi naveśćemo samo najćeśća znaćenja.

16.3.2.    Prefiks do-, prelazno znaćenje: doterali {do do ćega), doneti, dovući itd. Znaćenje dodira iii veze: dodirnuti, dotaći, dohvatiti, dogovarati se, dosla-viti itd. Kompletivno znaćenje: izvrśenje radnje do kraja (dovrsiti, dozreti, dogoreti) iii njeno naknadno produźavanje (dopuniti, dosoliti, dograditi itd.).

16.3.3.    Prefiks za-, prostorno znaćenje ’iza‘: zaniaći {za neśto), zaći, zaviriti itd. Znaćenje ogradivanja iii obuhvatanja: zagraditi, zakloniti, zatvoriti, zamotati itd. Znaćenje povezivanja iii prićvrśćivanja (za neśto): zalepiti, zavezali, zakaćiti itd. Znaćenje neżeljene iii nepożeljne radnje imaju glagoli kao zalutati, zagaziti, zagubiti, dok oni povratni znaće da radnja traje duże nego sto bi trebalo: zasedeti se, zaraditi se, zaigrati se itd. Znaćenje poćetka radnje (ingresivno znaćenje): zapemti, zazvuniti, zasvetleti, zaplivati itd. Iskljućivo za perfektivizaciju (pretvaranje nesvrśenog glagola u svrśeni) sluźi za- u mnogim glagolima, kao sto su zapi-tati, zakasniti, zabeleżiti, zaćuditi se itd.

16.3.4.    Prefiks iz-^bS: prostorno znaćenje analogno predlogu i z imamo u izvući (iz ćega), izneti, izbaciti, izići/izaći, ispasti, iskoćiti itd. Sativnim znaćenjem (od lat. satis, dosta) nazivamo ono koję pokazuje da je radnja izvrśena koliko god je moguće, kao u ispuniti, isprićati, izbrojati, izredati, iii koliko god se żelelo, kao u povratnim glagolima ispavati se, izvikati se, isplakati se i sl. Distributivno znaćenje podrazumeva veći brój subjekata, kao u izumreti, izginuti, iii objekata, kao u iz-roditi (mnogo dece), ispreturati (raźne stvari) i sl. Cistu perfektivizaciju imamo u glagolima izraditi, iskoristiti, izmeniti, izgubiti i mnogim drugima.

16.3.5.    Prefiks na-, prostorno znaćenje: naneti (na ⁿ<< neśto), nabaciti, naslagati, navući itd. Sa znaćenjem zapoćete iii delimićno ostvarene radnje: naćeti, naru-siti, napući itd. Sativno znaćenje (v. prethodni pasus) imamo u nakupiti, nahvatati, nadobijati i sl., kao i

u povratnim glagolima tipa najesti se, naspavati se, nauźivati se, naćekati se itd. Samo sa znaćenjem per-fektivizacije su naućiti, nastradati, napisati, nasmejati se i mnogi drugi glagoli.

⁶⁸ Iz- se usled jednaćenja po zvućnosti javlja i u obliku is- (npr. isteći), usled jednaćenja po mestu izgovora, kao iś- (iśćupati), a is-prcd glagola koji poćinju na s, s iii i svodi se na i- (npr. isuśiti, isibati, iźiveti). lsprcd osnova koję poćinju sa dva suglasnika ćesto dobija dodatno -a , kao u izabrati, izazvnti, izalkati.