0054

106

ild., iii sativni glagoli, za radnju koją je dovedena do krajnjih granica, do zasićenosti, npr. najesti se, naigrati se, nagledati se, namućiti se, naspauati se itd.

Glagoli sa dva vida

9.4.3.    Izvestan manji brój glagola ima osobine oba vida, zbog ćega ih nazivamo dvovidskim (biaspektualnim). Glagol vńdeti, na primer, nesvrśen je u Pred sokom je video beskrajnu ravnicu ( = pred oćima je imao...), a svrśen u Obradomo se kad me je video ( = kad me je ugledao), bez razlike u obliku. Takvi su i glagoli ćuti, ra-zumeti, rućati, većerati i drugi, a naroćito većina glagola stranog porekla sa sufiksima -ovati, -irati iii -isati, npr. organizovati, formirati, operisati.

Samo u prezentu dvovidski je glagol kazati : ne-svrśen u Svi to kaźu ( = svi to govore), svrśen u Ćekam da mi kaźu sta se desilo. U proślom vremenu (kazao sam) i u budućem (kazaću) on je svrśen, jer oznaćava trenutni iskaz.

Upotreba

svrśenog

glagola

9.4.4.    Po samoj svojoj prirodi, svrśeni glagol ne może se upotrebiti u sadaśnjem vremenu u nezavisnoj

rećenici, jer radnja koju iskazujemo prezentom jeste radnja u toku, pa zahteva nesvrśeni glagol. Tako każemo Citam knjigu, ali nije moguće *Proćitam knjigu. Svrśeni prezent je moguć u zavisnoj rećenici, npr. Oni traże da proćitam knjigu iii A ko proćitam knjigu, javiću vam, jer se tu zapravo odnosi na budućnost (relativni prezent).

Izuzetno, i u nezavisnoj rećenici upotrebiće se svrśeni prezent kad oznaćava uobićajenu, redovno ponovljenu radnju, npr:

On svakog dana dode, pogleda robu, ali niśta ne kupi.

9.4.5.    Vidski parovi. - Poneki obićniji glagoli, npr. imati, morati, smeti, izgledati, postojati, stanovati, vaźiti, uticati i dr., iskljućivo su nesvrśeni i naspram njih nema odgovarajućeg svrśenog. Mnogo je ćeśći slućaj da za isti pojam postoje dva glagola, jedan svrśeni a drugi nesvrśeni, inaće jednaki po znaćenju. Za takve glagole każemo da obrazuju vidski par. Nażalost, nema nikakvih jasno prepoznatljivih obeleźja po kojima bi se mogło odrediti koji je glagol svrśen, a koji nesvrśen.³² Jedini siguran naćin je da glagol naućimo u kontekstu i vidimo kakvu radnju izrażava.

Perfektmzacija

sufiksom

Naspram nesvrśenog glagola dremati postoji svrśeni dremnuti (u prezentu: dremnem), sa znaćenjem 'dremati kratko vreme (i probuditi se)‘. Slićan je odnoś nesvrśenog spavati i svrśenog odspavati 'spavati izve-sno vrenie‘. Pretvaranje nesvrśenog u svrśeni glagol naziva se perfektivizacija. U prvom slućaju ona je izvr.śena dodavanjem sufiksa (-w-). Sa istim sufi-ksom może se od nesvrśenog jaukati dobiti jauknuli, od mlatiti - mlatnuti, od tresti - tresnuti, od viriti -virnuti, od Ijutiti se - Ijutnuti se itd.°

Perfektiyi/acija

prefiksom

U drugom slućaju perfektivizacija je izvrśena do-davanjem prefiksa od-. Na isti naćin, pomoću drugih prefiksa, może se od nesvrśenog pisati dobiti svrśeni napisati, od citati - proćitati, od stariti - ostariti, od igrań - odigrati, od kriti - sakriti, od pitati - upitati, od ćuditi (se) - zaćuditi (se) i slićno. Dok je u ovim prime-rima prefiks promenio samo vid glagola, u mnogim drugim slućajevima on donekle menja i znaćenje, npr. u dopisań 'dodati neśto napisanorn, podmetnuti 'metnuti ispod‘, odseći sećenjem odstraniti', preplivati ’plivati preko (vode)‘ i sl. Vidi i 16.3 i dalje.

Ubacivanje -va-

9.4.5.I. Imperfektivizacija, tj. pretvaranje svrśenog glagola u nesvrśeni, postiże se pre svega zamenom

³²    M. Stevanović navodi kao primer parove glagola krenuti i venuti, reći i peći, sesti i plesti, kazati i bazali i druge; mada se ob-likom gotovo potpuno podudaraju, u svakom paru prvi glagol je svrśen, a drugi nesvrśen.

³³    Ovde se podrazumeva da naspram glagola koji se zavrśavaju na-nuti postoji i drugi, nesvrśen, od iste osnove. Inaće sam zavrśetak -nuti ne govori niśta o rodu glagola, jer postoje i nesvrśeni glagoli, kao tonuti, venuti, brinuti, ćeznuti i drugi.