0050

98

Glagolski pridevi (participi) pośle 2, 3, 4 biće u obliku dvojine - na -a u m. i sr. rodu, na -e u źenskom, npr.

Stigla su tri (22, 23, 24, 32, 33 itd.) autobusa.

Dve (22, 23, 24, 32 itd.) radnice su otpuśtene.

Uz pet i veće brojeve (cifre) biće u jednini srednjeg roda:

Stiglo je pet (śest, sedam...) autobusa.

Dvadeset (25, 26...) radnica je otpuśteno.

Nepromenljhosl

8.1.6. Po ugledu na nepromenljive brojeveod pet naviśe, i brojevi clva, tri, ćetiri danas sve ćeśće gube deklinaciju, pa se umesto u odgovarajućem padeźu upotrebljavaju u tzv. skamenjenom akuzativu (koji je po obliku jednak nominativu). Do toga prvenstveno dolazi pośle predlo-ga, npr. ruda iz tri rudnika (ćeśće nego i z triju rudnika), u sve ćetiri sobe su gosti (pre nego u svim ćetirima sobama). U genitivu bez predloga prednost se daje padeźnim oblicima, npr. odnosi dveju zemaija, pisma triju ćitalaca, mada se i tu javlja skamenjeni akuzativ: odnosi dve zemlje, pisma tri ćitaoca.

Stotinu i sl.

Kod brojeva stotina, hiljada i milijarda upotreblja-vamo skamenjeni akuzativ na -u, i to ne samo umesto kosili padeźa (npr. umesto lokativa u: Reć je o hiljadu dolara) nego i umesto nominativa, npr:

Postoji stotinu ( = sto) razloga za to.

Milijardu ( = Milijarda) ljudi gladuje.

Ova tri broją se dekiiniraju kad znaće neodredenu mnoźinu, npr. hiljade dolara, vise hiljada dolara, reć je o hiljadama dolara; ali: reć je o tri hiljade dolara.

8.2. REDN1 BROJEVI

Od brojeva 1-4 redni brojevi se grade posebnim osno-vama: prvi, drugi, treći, ćetvrti. Od svih ostalih brojeva grade se dodavanjem na kardinalni brój pridevskih nastavaka -i, -a, -o {peti, peta, pęto itd.), s tim sto se u sedam i osam gubi vokal a: sedmi, -a, -o, ósmi, -a, -o. Od sto redni brój glasi stoti. Od hiljadu., milion, milijarda gradi se nastavkom -iti: hiljaditi, milioniti, milijarditi.

Promena rednih brojeva

Redni brojevi se menjaju kao odredeni pridevi (v. tabelu 9) i slażu se u rodu, broju i padeżu sa imeni-com: deseta strana; u trećoj ligi; citat iz dvanaestog po-glavlja; Petar Prvi, vladavina Petra Prvog i sl.

Kod sloźenih brojeva samo poslednja reć dobija oblik rednog broją, a piśu se odvojeno, kao i kardinalni: pedeset deveti (59), sto sedamdesetprvi (171), dve hiljade trista dvadeseti (2.320).

Pisanje ciframa

U pisanju ciframa koriste se iii rimski brojevi (pre svega za vekove: u XVIII veku i sl.) iii arapski s tackom na kraju: na 86. strawi. Tako se piśu i godine, budući da se u srpskom iskazuju rednim brojem: Godine 1972. dośao je u Beograd. Tacka se ne piśe ukoliko sledi neki drugi znak interpunkcije, kao sto su crta, zagrada iii za-peta. Otuda će u nabrajanjima, npr. na 9, 17, 35, 41. i 58. strani, samo poslednja dva broją imati taćku.

8.3. ZBIRNI BROJEVI

U savremenom jeziku zbirni brojevi se sve rede upotre-bljavaju, ali ipak ima slućajeva u kojima se ne mogu za-meniti kardinalnim brojevima.

Prema 2 zbirni brój glasi dvoje, prema 3 troje, prema 4 ćetvoro; za brojeve od 5 naviśe obrazuju se nastavkom -oro [petoro, śestoro itd.). U slożenim brojevima samo poslednja reć dobija zbirni oblik, npr. sto dvadeset sed-moro (127). Od brojeva 21, 31, 41 itd. ne postoji zbirni oblik, jer ga nema ni za brój jedan.

Ovi brojevi se menjaju po padeżima, ali je ta prome-na uglavnom zastarela; donekle su joś u upotrebi samo dativi-lokativi dvoma (od dvoje) i troma (od troje). Na isti naćin menja se i zamenica oboje, s dativom-loka-tivom oboma.