0077

153

10. PRILOZ1

10.1. FUNKCIJA PRILOGA

Rećenićni

prilozi

Prilozi su nepromenljive reći (osim śto se neki od njih porede, v. niże, 10.6) kojeodreduju (modifikuju) pojedinu reć iii celu rećenicu. Rećenićne priloge imamo npr. u: Ukratko, cilj je postignut.

Srećom niko nije povreden.

Vi ste verovatno negde pogreśili⁵⁴.

Prilog najćeśće odreduje glagol, kao u:

Svedok je govorio tiho i ubedljivo a może takode da odreduje pridev, kao u:

Zakljućak je potpuno jasan iii drugi prilog, kao u:

Vratio se vrlo rano.

Pored toga, prilozi za kolićinu mogu stajati uz imenicu iii imenićku zamenicu, o ćemu vidi sledeći odeljak.

10.2. ZNAĆENJE PRIEOGA

Podela po /.naćeiiju

Po znaćenju prilozi se obićno dele na:

- priloge za mesto, npr. ovde, tamo, blizu, gore, dole, uvis, napred, naokoło, mestimićno itd., uz upitne priloge kao gde, kud(a), odakle itd.;

⁵⁴ Ovakve priloge neki gramatićari svrstavaju medu rećce (v. 13.1), ali limę rećce postaju nesrazmerno velika kategorija. Razlog za svrstavanje medu priloge vidimo i u tome śto mnogi rećenićni prilozi nastaju od srednjeg roda prideva, dakle kao i oni koji odreduju pojedine reći (v. 10.2): takvi su verovatno, oćigledno, sig-urrto, nesumnjivo, neosporno, navodno, jednostavno, konaćno i drugi. Ćesto jedan isti prilog, zavisno od konteksta, może odredivati rećenicu (npr. To jednostarno nije tacno) iii pojedinu reć (npr. Za-datak se relava jednostavno).