0057

112

112

Suglasnićke

promene

9.5.1.1. U glagolima kao peći, vući, seći, koji u 3.1. mn. prezenta imaju pęku, vuku, sęku, glas k će usled sibi-larizacije (3.5.5) preći u c : peci (pecimo, pecite), vuci (vucimo, vucite), seci (secimo, secite).

U glagolima sesti (3. 1. mn. sednu), leci (3. 1. mn. legnu), pomoći (3.1. mn. pomognu), pored oblika impe-rativa sedni, lęgni, pomogni ćeśći su oblici bez sedi (sedimo, sedite), lezi (sa sibilarizacijom), pomozi (takode).

Hajdę

9.5.1.2.    Samo u imperativu upotrebljava se defe-ktni glagol hajdę (hajdemo, hajdete). Sa odredbom za pravac kretanja on znad ’poći‘, npr. Hajdemo u park. S veznikom da i glagolom u prezentu sluźi za iznośenje predloga (npr. Hajdę da gledamo televiziju). Hajdę {ajde, ajd) upotrebljava se i samostalno, kao uzvik, sa znaćenjem podsticanja, umirivanja i drugo, o ćemu se iscrpniji podaci mogu naci u rećniku.

Nemoj

9.5.1.3.    Za odrećni imperativ najćeśće se koristi de-fektni glagol nemoj (nemojmo, nemojte), koji ide sa infinitivom, npr. Nemoj mi smetati, iii s veznikom da i prezentom, npr. Nemoj da mi smetas, Nemojte da ka-snite. Upotrebljava se i samostalno kad se drugi glagol podrazumeva, npr. Da li da dodem? - Nemoj! ( = nemoj doći).

Odrećni

impcrativ

Imperativ może biti negiran rećcom ne, kao i drugi glagolski oblici, ali to vażi pre svega za glagole nesvrśenog vida, npr. Ne ćekaj; Ne bojte se. Negirani svrśeni imperativ javlja se samo u odredenim ustalje-nim konstrukcijama, kao Ne zaboravi da... iii Ne ubij (biblijska zapovest); ali nije moguće npr. "Ne napiśi to pismo, nego samo Nemoj napisati (Nemoj da napiśeś) to pismo.

9.5.2. Potencijal (kondicional), koji se naziva i pogod-beni naćin iii mogući naćin, gradi se od radnog prideva i kraćeg oblika aorista glagola biti (v. 9.13.1.3). Zavisno

od roda subjekta, u drugom i trećem licu postoje po tri oblika, a u prvom po dva (budući da niko ne govori o sebi u srednjem rodu):

1EDNINA

1.    radio/radila bih

2.    radio/radila/radilo bi

3.    radio/radila/radilo bi

MNOZINA

1.    radili/radile bismo

2.    radili/radile/radila biste

3.    radili/radile/radila bi³⁵

Potencijal u proślosti

Za mogućnu radnju u proślosti katkad se upotre-bljava prośli potencijal, sastavljen od potencijala glago-la biti i radnog prideva, npr. Bio bih dośao da ste me zvali. On nije mnogo uobićajen i najćeśće se zamenjuje obićnim kondicionalom (Dośao bih da ste me zvali).

9.5.2.I. Upotreba potencijala. - Osnovna upotreba je u pogodbenim rećenicama, o ćemu v. 21.3.13 i dalje. Pored toga, slićno kondicionalu u drugim jezicima, ovaj naćin izrażava mogućnu, pretpostavljenu radnju, kao u

Ko bi pomislio da će nas tako prevariti!

Nema dokaza koji bi to potvrdili.

Sluźi i za ublażavanje tvrdnje, npr.:

Rekao bih da to nije taćno.

Projekat bi mogao da uspe.

Ne bih znao. (Odgovor na pitanje, ućtiviji i manje odsećan nego Ne znam).

lzrażavanje źelje

U prvom licu ćesto se potencijalom izriću źelje, npr.: Htela bih da pogledam radnju.

Molio bih ćaśu vode.

Umesto glagola hteti może se u potencijal staviti i sam glagol koji iskazuje żeljenu radnju, npr.:

³⁵ Budući da su oblici pomoćnog glagola enklitike, oni će doći ispred participa ako prethodi subjekt iii nęka druga reć: ja bih radio, mnogo bih radio, żene bi radile i sl.

U govornom jeziku postoji tendencija da se oblik bi prośiri na svih śest lica (dakle i ja bi radio, mi bi radili, W bi radili), ali takvi oblici ne spadaju u standardni jezik.