0097

192

15.3.2.4.    Sufiks -it izrażava razlićite veze, sa imenica-ma iii s glagolima, kao u zakonit, razlićit, rećit, istinit, kamenit, ponosit, izrazit itd. U spoju s morfemom -ov odnosno -ev nastaje slożeni sufiks -ovit/-evit: lekovil, vetrovit, śumovit, duhovit, slojevit, źuljevit itd.

15.3.2.5.    Sufiks -iv javlja se i u obliku -ljiv; ispred -iv h , ( !/iv) najćeśće dolazi do jotovanja, kao u zapaljiv od zapalili

iii ranjiv od raniti. Ima dva osnovna znaćenja. Jedno je znaćenje tipićne osobine iii ponaśanja, gotovo uvek u obliku -ljiv, koji dolazi na osnovu glagola, npr. stidljiy, laźljiv, govorljiv, ćutljiv, śtedljiv, zanimljiv, promenljiv, varljiv, izdrzljiv, lepljiv, smrdtjiv itd. Rede dolazi na osno-vu imenice kao u ćudljiv, briżljiv, milostir, vaśljiv itd.

Drugo znaćenje je ono koję odgovara latinskom -abilis/-ibilis, engl. i fr. -ableZ-ible, nemaćkom -bar, tj. znaćenje mogućnosti izvrśenja radnje koju oznaćava glagol u osnovi. Neke od tih izvedenica imaju -iv a neke -ljiv, a katkad su oba moguća u istoj reći, kao u ostvariv = ostvarljiv (oba: koji se może ostvariti). Primeri su dopustiv, oprostiv, uporediu, izlećiv, każnjiv, upotrebljiv, razumljiv, ćitljiv, opipljiv i joś mnogo drugih. Naroćito se ćesto ovakvi pridevi javljaju u negiranom obliku, npr. neuporediv, neizlećiv, neostvarljiv, neshvatljiv, nera-zumljiv i sl. (vidi i 15.5.2, 16.2).

15.3.2.6.    Nekoliko sufiksa slużi za obrazovanje pride- Dominutivi va subjektivne ocene, i to pre svega deminutiva,

slićno onima uz imenice (v. 15.2.8). U pridevima kao majusan (od mali), sićusan (od sitan), tanusan (od tanak), slabaśan i slabaćak (oba od slab) sufiks istiće znaćenje samog prideva. U drugima pokazuje da je oso-bina delimićno izrażena, kao u lepuskast ( = prilićno lep), debeljuśkast ( = debeo ali ne previśe), slabunjav ( = prilićno slab), bledunjav ( = pomalo bied) itd.

Pribliżnu nijansu boje iskazuju sufiksi -kast, kao u crvenkast, zelenkast, sivkasl, zućkast (od zut), i -ićast, kao u belićast (od be o) i plavićast.

Za energićno naglaśavanje sluże izvedenice sa su-fiksima -cat i -cit, koję se gotovo uvel< upotrebljavaju naporedo sa osnovnim oblikom prideva. Tako imamo sam samcat ( = potpuno sam), nov noucat ( = sasvim nov), go golcat, zdrav zdravcat, i sa istim znaćenjem sam samcit, zdrav zdravcit itd.

cat i cii

■ati

iti

■ orali

15.4. GLAGOLSKI SUF1KSI

O sufiksima za promenu glagolskog vida bilo je reći pod 9.4.5 - 9.4.5.2.

Izvedene glagole nije lako raspoznati, jer mnogi imaju isti oblik kao i prosti: npr. blatiti, od imenice blato, menja se jednako kao i klatiti iii mlatiti, prosti glagoli. Ovde możemo navesti samo nekoliko sufiksa koji grade veći brój izvedenica, i to samo u njihovim osnovnim znaćenjima.

15.4.1.    Sufiksom -ati izvode se glagoli od imenica, npr. gomilati (od gomila), cvetati (od cvet), orużati (od oruż-je), koraćati (od korak) itd. Izvedeni od pridevske osnove, najćeśće od komparativa, znaće postepeno sti-canje one osobine koju oznaćava pridev, kao u jaćati, debljati (od debeo, komp. deblji), meksati i sl.

15.4.2.    Sufiksom -iti, od imenićkih osnova, izvode se glagoli koji znaće radnju svojstvenu toj imenici, npr. svedoćiti (od svedok), prosjaćiti (od prosjak), straźariti, gospodariti i sl. Mogu znaćiti i punjenje iii pokrivanje materijom koju oznaćava imenica, kao u blatiti, ma-stiti, bojiti, soliti, śećeriti i sl.

S pridevskim osnovama isti sufiks iskazuje prida-vanje osobine oznaćene pridevom, kao u puniti, oŚtriti, hrabriti, veseliti itd.

15.4.3.    Sufiks -ovati, pośle palatalnog suglasnika -eva-ti, uz osnovu koją znaći ljudsko biće, pokazuje naćin