0089

15. SUFIKSACIJA

Termin sufiksacija obićno shvatamo kao sinonim za izvodenje (derivaciju), mada u śirem strusiu i prefi-ksacija predstavlja izvodenje. Sufiksacijom, tj. doda-vanjem sufiksa osnovi, vrsta reći se może promeniti, npr. kad od imenice rat dobijemo pridev rat-ni, glagol rat-ovati, ali może i ostati ista, kao u mleko, mlek- ar, mlek-ara (sve tri su imenice).

Vi.śe7.naćnosl

sufiksa

Nema mnogo sufiksa sa samo jednim, specifićnim znaćenjem. Ćeśći su oni viśeznaćni, kao recirno su-fiks -ica, koji może slużiti za izvodenje żenskog roda od muśkog (kralj - kraljica), może biti deminutivni {kuca — kućica), może oznaćavati ljudsko biće muśkog iii żenskog roda (pijanica), predmet (lojanica = lojana sveća), apstraktan pojam (olakśica od glagola olakśati), brój (petica) i mnogo śta drugo.

15.1. FONETSKE ALTERNACIJE

Na spoju izmedu osnove i sufiksa może doći do razli-ćitih glasovnih promena, kakve smo videli u prvom delu (3.5), koję menjaju oblik osnove, a katkada i samog sufiksa. To su sledeće promene:

-    jednaćenje po zvućnosti: golub + -će —►golupće, Englez + -kinja —* Engleskinja, beleż(iti) + -ka —> beleśka; top + -dżija —> tobdżija, primet(iti) + -ba —> primedba;

-    jednaćenje po mestu izgovora: stan + -beni —* stambeui, pas + -će —> paśće, danas + -nji —* danaśnji;

-    gubljenje suglasnika: kost + -ka —* koska, lut{ka) + -će —* luce, krst + -ni —* krsni,