0096

150

koji leli); postoji viseći most kao naziv za vrstu mosta, ali nije moguće "slika viseća na zidu umesto ulika kaja visi na zidu.

Neki od ovih prideva se upotrebljavaju samo s datom imenicom, u ustaljenim izrazima kao olakśavajuće oko-l nos li, osiguravajući zavod, uvelićavajuće staklo, drećeća boja, stojeći (sedeći, leźeći) stav i slićno.

15.3.1.9.    Prisvojni sufiks -ov (pośle palatalnih sug- Prisv<>jni lasnika -ev) gradi prideve od imenica prve i drugo pritlevi n_;l «v deklinacije, i to pre svega onih koję oznaćavaju Ijudc: predsednikov, detetov, mladićev, kraljer, ućiteljev itd.

Za imenice na -r sufiks oscilira izmedu -ov i -ev: dire-ktorov, carev, pastirov i pastirev itd.

Od neżivih imenica prisvojni pridev mogu imati na-zivi nebeskih tela (Sunćev, Mesećev, Marsov), kao i imena preduzeća, organizacija, klubova i sl. (Fijatov, Partiza-nov). S ovim sufiksom se tvore i pridevi od naziva drveća, i to ne samo od naziva muśkog roda (borov, hrastov, ora-hov) nego i żenskog (jabukoy; brezov, treśnjev).

Uz imenice sa zavrśetkom -v sufiks dobija oblik -ljev: Jakovljev, Ćehovljev, Miroslavljev. Tri imenice za oznaku bliskog srodstva, sin, brat i muz, danas ug-lavnom dobijaju sl ożeni sufiks -ovljev/-evljev: sinovljev, bratovljev, mużevljev.

15.3.1.10.    Drugi prisvojni sufiks, -in, dolazi na imenice Pr>svojni

sa zavrśetkom na -a, kako żenskog roda (źenin, sestrin, pridevi na in majćin, bakin, doktorkin, ućiteljićin, Marijin) tako i one muśkog roda (tatin, sudijin, vojvodin, kolegin, Nikolin).

1 ovde neżivi pojmovi obulwataju nebeska tela (Zemljin, Veneńn) i imena organizacija (Akademijin,

Matićin, Zvezdin). Od zajednićkih imenica prisvojni pridev mogu dobiti vlada ( —» vladin, jer nenia prideva s drugim sufiksom) i joś nekoliko njih u ustaljenim iz-razima, kao Sto su dugine boje ( = boje spektra), rużino ulje, sojino brasno itd.

15.3.2. Opisni pridevi. - Najćeśći od svih sufiksa, -(q)h -(a)n, već smo pomenuli medu odnosnim pridevima, gde ima samo odredeni vid -ni. Pomoću njega se izvo-de pridevi od imenica, npr. plodan [płodna, płodno), uzoran, slobodan, radostan, luźan, straśan, mraćan itd., od glagola (prolazan, ugodan, zavisan, iscrpan, ra-zoran itd.), katkacl i od drugih vrsta reći (npr. suviśan od priloga suviśe).

Pridevi stranog porekla ćiji sufiks potiće od grćkog -ikós, odnosno od latinskog -alis iii -ivus zadrźavaju strani sufiks, ali mu dodaju -[a)n, ćirne se dobijaju slożeni sufiksi -ić[a)n [idiłićan,fantastićan, simbolićan, hronićan, drastićan, ekonomićan itd.), -al[a)n (centra-lan, formalan, maksimałan, muzikałan, senzacionalan itd.), -iv(a)n (eksplozivan, agreńran, aktirnn, sugesti-van itd.).

15.3.2.1.    Sufiks -av slużi za opisivanje tipićnih osobi- ^llv na. Dodaje se na imenićke osnove, kao u ćelav, znojav, misićav, pegav, bodljikav, ćadav itd., iii na glagolske, kao u drhlav, błistav, klizav, golicav, hvalisav itd.

15.3.2.2.    Sufiks -at oznaćava upadljiv iii posebno raz-vijen deo tela: głavat ( = koji ima veliku glavu), nosat, brkat, bradat, zubat, za żivotinje rogal, repat itd. Spa-janjem tog prefiksa s pridevima na -ni dobija se sufiks -nat, kao u mesnal, pernat, lisnat, travnat itd.

15.3.2.3.    Sufiks -ast oznaćava slićnost sa imenicom -asi koją je u osnovi, po obliku (kukast; kockast, jajast, lop-tast itd.), po boji (maslinast, narandźast, łjubićast [od łjubica = ljubićica], rużićast [od rużica = ruża] itd.) iii

po drugim osobinama, kao u vazduśast, svilast, pe-nasl, budalast itd. U izvedenicama od prideva izrażava pribliźnu osobinu, npr. okruglast (preteżno okrugao), slatkast (delimićno sladak), vodenast (koji sadrżi dosta vode) i sl.