0025 2

48

koji odgovara srpskom od. I u srpskom se może javiti s tim predlogom, kao i sa iz, bez i viśe drugih predloga.

Dativ iskazuje davanje (nekome nećega), iii pri-bliżavanje, usmerenost ka nećemu, osećanje prema nećemu i drugo. Znaćenje usmerenosti iii pribliżavanja imaju i predlozi k(a) i prema, koji se upotrebljavaju s dativom.

Akuzativ je, pre svega, padeż direktnog objekta, dakle oznaćava biće iii predmet na komę se vrśi rad-nja. Upotrebljava se i sa viśe raznih predloga. Pri tom, slićno kao u latinskom iii nemaćkom, jedan isti predlog może sa akuzativom da oznaći cilj kretanja (npr. Idem na aerodrom) a s lokativom boravak na odredenom mestu (Bio sam na aerodromu): vidi 11.2.

Vokativ slużi za obraćanje (oslovljavanje) i kao ta-kav ne stupa u sintagmatske odnose sa ostalim rećima u rećenici. Nominativ i vokativ ćesto se nazivaju neza-visnim padeżima, za razliku od ostalih koji su zavisni iii kosi.

Instrumental je tako nazvan jer oznaćava orude, ali podjednako ćesto, uz predlog s(a), on ima soci-jativnu vrednost, tj. oznaćava druśtvo iii propratnu pojavu. Może znaćiti i prostor u korne se neśto kreće, pribliżno vreme i drugo.

Lokativ je jedini padeż koji se upotrebljava iskljućivo s predlozima (up. ruski naziv npedAOMHbiu nadew). S predlozima u iii na oznaćava mesto iii vreme, s predlogom o predmet govora iii miśljenja, a ima i viśe drugih znaćenja.

Dativ

Akuz.ativ

Vokativ

Instrumental

I.okativ

5.2.1. Kao sredstvo za identifikaciju padeża u śkoli se tradicionalno upotrebljavaju padeżni oblici upitne za-menice ko (za żiva bića), odnosno sta (za stvari): Nominativ: ko? sta?

Genitiv: koga? ćega?

Dativ: korne? ćemu?

Akuzativ: koga? sta?

Pitanja za padeże

Instrumental: (s) kim? (s) ćim?

Lokativ: o komę? o ćemu?

Pravilan odgovor na ova pitanja (osim za vokativ, za koji se ne może postaviti pitanje) daje traźeni padeźni oblik od imenice.

lednakosti medu padeżima

5.2.2. Postojanje sedam padeża za jedninu i mnożinu ne znaći da svaka imenica ima ćetrnaest razlićitih oblika. Postoje odredene jednakosti koję je pożeljno zapamtiti:

-    Dativ i lokativ jednine su se medusobno izjednaćili, uz izvesne akcenatske razlike koję su danas preteżno zastarele.

-    U mnożini, dativ, instrumental i lokativ uvek su jednaki medu sobom.

-    Akuzativ muśkog roda jednak je nominativu za sve imenice srednjeg roda, za imenice muśkog roda koję oznaćavaju neżive pojmove, kao i za imenice żenskog roda u mnożini.

-    Vokativ je u jednini jednak nominativu za imenice srednjeg roda, a u mnożini za sve imenice.

Dvojina

5.2.3. Pored jednine i mnożine delimićno je saćuvana i dvojina (dual iii paukal), koją se upotrebljava uz bro-jeve dva, tri, ćetiri i uz zamenicu oba. Ona se za imenice ne mora posebno navoditi, jer ima samo nominativ i akuzativ i jer su ti oblici jednaki genitivu jednine za imenice muśkog i srednjeg roda, a nominativu mnożine za imenice żenskog roda. Primera radi, od imenice lonac (genitiv lonca) reći ćemo dva (tri, ćetiri) lonca, oba lon-ca, ali pet (sest, itd.) lonaca, mnogo lonaca (s genitivom mnożine); od imenice maćka - dve (tri, ćetiri) maćke, obe maćke, ali pet (śest, itd.) maćaka, mnogo maćaka (s genitivom mnożine). U ostalim padeżima, i uz brojeve dva, tri, ćetiri upotrebiće se oblici mnożine (v. 8.1.4).