0021 3

40

d)    oblici dativa-lokativa jednine od istih reći, ko-jima se może dodati e, odnosno u ako padeśki nastavak glasi -em: dobrom(e), tudem(u); takvom{e), vaśem(u); drugom(e);

e)    neki jednoslożni oblici instrumentala jednine od zamenica: njim{e) (od on), kim(e) (od ko), tim(e) (od taj), mnom(e) (od ja);

f)    oblici dativa-lokativa i instrumentala mnożine prideva, zamenica i brojeva, koji po pravilu dobijaju -a kada im ne sledi imenica: obracam se dóbr im Ijudima, a ne lośima; radim sa stranim studentima, ali i s naśima; ovo je upućeno svima; u jednim slućajevima uspeva, u drugima ne.

Reći pod (a) i (b) otprilike su jednako uobićajene u dużem i u kraćem obliku. Padeśki oblici pod (c) i (d) danas su ćeśći u kraćem obliku, ali pokrętne vokale joś dodaju pisci koji vode raćuna o eufoniji. Posebno se -a dodaje prvom od dva susedna prideva, kao npr. u na-slovu Rećnik srpskohrmtskoga knjiżevnogjezika (rećnik Matice srpske).

3.5.10. Disimitacija samoglasnika. - Za imenice U instrumentalu

muśkog roda sa zavrśetkom na suglasnik nastavak

instrumentala je -om (npr. ćovek-om), ali postaje -em

pośle palatalnog suglasnika: panj-em, kralj-em, bić-em,

miś-em, spanać-em itd. Do toga ipak ne dolazi ako je u

zavrśnom slogu osnove samoglasnik e, jer tada e - e u

dva susedna sloga prelaze u e - o: lakej-om, muzej-om,

hmelj-om, fleś-om, lavez-om, Beć-om, grgeć-om,

koledz-om, zec-om, mesec-om i sl. Za izuzetke vidi

5.4.1.7.

U znatno manjoj meri, disimilacija deluje i na u mno/ini izbor nastavka -ovi odnosno -evi u mnożini nekih imenica muśkog roda (v. 5.4.1.1), pa tako imamo kej-ovi, sprej-ovi, uprkos palatalnom suglasniku j (up. kraj-evi, broj-evi).

Disimilacija je i razlog śto se pośle padeżnog na-stavka -om javlja pokrętni vokal e, ali pośle -em pokrętni vokal u, śto smo videli u prethodnom odeljku (3.5.9 pod d).