0052

9. GLAGOLI

9.1. KATEGORIJE PROMENE

Glagoli dele s lićnim i prisvojnim zamenicama kate-goriju lica i broją (tri lica jednine i tri mnożine). Cisto glagolske kategorije su naćin, vreme, stanje (dijateza) i vid.

Fi ii i L ii i i infinitni oblici

Oblici koji razlikuju lice i brój nazivaju se lićni iii finitni, a oni koji glase jednako za svih śest lica - nełićni iii infinitni (vidi 9.8). U ove druge spadaju infinitiv, radni pridev (aktivni particip), trpni pridev (pasivni particip), glagolski prilog sadaśnji i glagolski prilog prośli.

Dva participa, kao i obićni pridevi, mogu ima-ti muśki, żeński iii srednji rod. Tako se razlikuje npr. Dośao sam (kad govori muśkarac) i Dosia sam (kad govori źena), Primljen si (rećeno muśkarcu) i Primljena si (rećeno żeni).

9.2. UPITNI OBLIK

lnverzija

Izjavna rećenica se może pretvoriti u pitanje na dva nacina. Jedan je inverzija glagola i subjekta, pri ćemu pośle glagola obavezno dolazi upitna enklitika li:

(Deca spavaju.) Spavaju li deca?

Od pomoćnih glagola biti i hteti tada se ume-sto enklitićkih upotrebljavaju puni (naglaśeni) oblici (v. 9.13.1,9.13.2), npr.:

(Dobro sam uradio.) Jesam li dobro uradio? (Brzo će ozdraviti.) Hoće li brzo ozdraviti?

Da li

Drugi naćin je da se ispred izjavne rećenice stavi spój da li (izg. dali), uporediv sa ruskim ecAu iii francuskim est-ce que. Pri tom treba paziti da eventualne enklitike dodu na drugo mesto, pośle njega: