0055

108

glagolskih zavrśetaka -ati, -iti iii -eti sa -avati, -ivati, odnosno -evati (sva tri imaju dugouzlazni akcent). Tako od svrśenog obećati dobijamo nesvrśeni obećamti, od primorati - primoravati, od uvażiti - uvażavati, ćesto i s jotovanjem, kao u ispuniti - ispunjavati, opkoli-ti - opkoljavati, udesiti - udeśamti itd. Od svrśenog pokriti nesvrśeni je pokrivati, od izbaciti - izbacivati, od doćekati - doćekimti, s jotovanjem navaliti - na-valjivati, dosaditi - dosadivati itd. Od svr.śenog uspeti nesvrśeni je uspevati, prema zastareti imamo zastare-vati, od oholeti - obolemli itd.

Drugi naćini imperfektivizacije su:

-    dodavanjem sloga -ja- ispred nastavka za infini-tiv, npr. ustali (svrśeno) - ustajati (nesvrśeno), ispiti

-    ispijati, razbiti - razbijati;

-    ubacivanjem voka!a i u osnovu, npr. ubrati -ubirati, isprati - ispirati, umreti - umirati, izreći - iz-ricati, uzeti (uzmem) - uzimati, s jotovanjempomenuti

-    póminjati, poćeti (poćnem) - póćinjati itd.;

-    zamenom vokala o iz svrśenog glagola vokalom a (najćeśće dugouzlaznim), npr. stvoriti - stvarati, na-pojiti - napajati, zamoriti - zamarati, prelomiti - pre-lamati, pomoći {pomognem) - pomagali, s jotovanjem roditi - radati, nasloniti - ndslanjati, s promenom suglasnika skoćiti - skakati, uloiiti - ulagati itd.

U redim slućajevima imperfektivizacija se vrśi samo promenom akcenta, npr. ópevati (svrśeno) - ope-vati (nesvrśeno), pógledati (baciti pogled) - pogledati (iterativno: povremeno bacati poglede).

9.4.5.2. Kod nekih glagola neizvesno je koji je smer promene, tj. da li je u pitanju perfektivizacija iii im-perfektivizacija. Może se, u svakom slućaju, konsta-tovati da je u mnogim parovima svrśeni glagol na -iti, a nesvrśeni na -ati, npr. spremiti - spremati, primiti

-    primati, baciti - bacati, lupiti - lupati, s jotovanjem platiti - plaćati, skupiti - skupljati itd.

Ubacivanje-ja-

Ubacivanje i

/.antena voka!a

-Iti naspram -ati

Nekoliko parova ćeśćih glagola koji se ne uklapaju u dosad navedene obrasce: kupiti (svrś.) - kupomti (nesvrś.), dići - dizati, pasti - padati, sresti - sretati, povući - povladti, obuci - oblaćiti, svući - svlaćiti.

Glagoli na -łazili

Svrśeni glagoli izvedeni prefiksom od glagola id imaju nesvrśene parnjake sa supletivnom osnovom -łazili. otići (odem) - odlaziti, izići/izaći (izidem/izadem) - izlaziti, ući (udem) - ulaziti, poci (podem) - pola-ziti, doći (dodem) - dolaziti, proći (prodem) - prolaziti, nad (nadem) - nalaziti i dr.

Nositi, roditi, voziti

9.4.5.3. Nesvrśeni glagoli nositi, roditi i voziti imaju po dva niza prefiksalnih izvedenica. Dodat na tu osnovu, prefiks pokazuje pravac kretanja, ali ne menja vid: os-taju nesvrśeni donosili, unositi, iznositi, odnositi, preno-siti itd.; dovoditi, uvoditi, izvoditi, odvoditi, prevoditi^M itd.; dovoziti, wozili, izvoziti, odvoziti, prevoziti itd.

Za per(ektivizaciju sluźe osnove -neti/-nesem, -vesti/-vedem odnosno -vesti/-vezem, koję su vezane (tj. javljaju se iskljućivo s prefiksom). Treba uoćiti da svrśeni glagol prema voditi i svrśeni glagol prema vozili glase jednako u infinitivu, ali ne i u prezentu:

NESYRŚENI    SYRŚEN1

nositi (donositi, itd.)	doneti (donesem), uneti (unesem), izneti (iznesem), odneti (odnesem), preneti (prenesem) itd.
voditi (dovoditi, itd.)	dovesti (dovedem), uvesti (uvedem), izvesti (izvedem), odvesti (odvedem), prevesti (prevedem) itd.
voziti (dovoziti, itd.)	dovesti (dovezem), uvesti (uvezem), izvesti (izvezem), odvesti (odvezem), prevesti (prevezem) itd.

³⁴ ’Vocliti preko nećega', odakle je proiziślo danas ćeśće znaćenje prcvodcnja s jednog jezika na drugi.