0060

118

U trećem licu jednine povratnih glagola pomocni ^r umi-sii. jc glagol je gotovo se uvek izostavlja, jer se stapa s pret-hodnom zamenicom se: On se rodio 1797. godine (obićnije nego On se je rodio...).

9.6.4.1. Upitni oblik perfekta se gradi s dużim (nagla-śenim) oblicima prezenta od biti (jesam, jesi, jeste, je-smo, jeste, jesu) i upitnom rećcom li, npr.: jesam li dobro video?

Jeste li videle ovo? iii pomoću konstrukcije da li, npr.:

Da li sam dobro video? Da li ste videle ovo?

9.6.4.2. Odrećni oblik se gradi s negiranim prezentom glagola biti (nisam, nisi, nije, nismo, niste, nisu), dakle nisam video, nisi video itd.

9.6.5. Pluskvamperfekt (davno proślo vreme) tvori ta» se na dva nacina. Ispred radnog prideva glagola koji se radni pi idcv menja może doći perfekt glagola biti, u kom slućaju ceo oblik ima tri reći:

bio sam video/bila sam videla bili smo videli/bile

smo videle

bili ste videli/bile ste videle/bila ste videla bili su videli/bile su videle/bila su videla

bio si video/bila si videla/ bilo si videlo

bio je video/bila je videla/ bilo je videlo

U starijem jeziku, pre svega u knjiżevnosti, ume- Kejah sto perfekta może se upotrebiti imperfekt od biti, koji radni pri<lev i sam ima dve varijante - dużu bejah, bejaśe, bejaśe, bejasmo, bejaste, bejahu i kraću beh, beśe, beśe, besmo, beste, hehu:

be{ja)h video/videla    be{ja)smo videli/videle

be{ja)śe video/videla/videlo    be(ja)ste videli/videle/

videla

be(ja)śe video/videla/videlo    be{ja)hu videli/videle/

videla

Samo na ovaj naćin obrazuje se pluskvamperfekt glagola biti (bejah bio), jer ne postoji '"bio sam bio.

9.6.6. Futur I(budućevreme).~ Sloźen jeodcnklitićkih oblika glagola hteli (v. 9.13.2) i infinitiva glagola koji se menja. Ako mu prethodi subjekt iii nęka druga reć, en-klitika dolazi ispred infinitiva i piśe se odvojeno:

ja ću videti    mi ćemo videti

ti ćeś videti    vi cele videti

on {ona, ono, Petar...)    oni {one, ona, drugo-

ćevideti    vi...) ćevideti

U niżu od dva iii viśe futura sa istim subjektom pomocni glagol se ne ponavlja:

Jednog dana on će zavrśiti studije, oźeniti se i potraźiti stan.

Futur kao jedna rcć

Futur glagola

na -ci

9.6.6.1. Ako nema prethodne reći, enklitika dolazi iza infinitiva i spaja se s njim, pri ćemu otpada infinitivni nastavak -ti, tako da futur gubi osobine slożenog vre-mena:

videću    videćemo

videćeś    videćete

videće    videće

Kod glagola na -sti, s ispred ć prelazi u ś usled jednaćenja po mestu izgovora (3.5.2). Tako od rasti imamo raśću, od tresti - treśću, od prevesti - preveśću itd.

Glagoli sa infinitivom na -ći ne srastaju, nego se i u ovom poloźaju piśu kao dve reći:

doći ćemo doći ćete doći će

doći ću doći ćeś doći će