146
trpni pridev prosut, -a, -o. Tako se menjaju i drugi glagoli na -suti, -spem (prefiksalni svrśeni naspram nesvrśenog sipati): posuti, nasuti, zasuti, dosuti, rasuti, obasuti itd.
- slati, śaljem, 3. 1. mn. śalju, imp. śalji, radni pridev slao, -la, -lo, trpni pridev siat, -a, -o i slan, -a -o. Svrśeni poslati ima prezent pośaljem i pośljem, 3.mn. pośalju i poślju, imp. posalji i poslji, r. p. poslao, -la, -lo, g. pr. prośli poslavśi, t. p. posłań, -a, -o i poslat, -a, -o. Tako i odaslati, razaslati.
- żeti, żanjem i rede żnjem, 3. 1. mn. ź(a)nju, imp. ż(a)nji, r. p. żeo, -la i źnjeo, -la, t. p. żnjeven. Tako i svrśeni pożnjeti (retko pożeti), poź(a)njem, g. pr. prośli poźnjevśi (retko pożevśi), t. p. poźnjeven.
- imati, imam menja se kao i drugi na -ati, -am (v. 9.11.1.1), s tim sto nema trpnog prideva. U prezentu, medutim, ima posebne odrećne oblike:
nemam |
nemamo |
nemaś |
nemate |
nema51 |
nemaju |
i nepravilan prezent: | |
mogu |
możemo |
moześ |
mozete |
może |
mogu |
Radni pridev je mogao-, nema imperativa ni trpnog prideva.
M Upotrebljava se i kao negacija od egzistencijalnog ima ( = there is, ilya, esgibt), npr. Nema benzina napumpi, iii u familijarnom iz-razu nema veze ( = nije vażno). U proślom i budućcm vremenu ovaj glagol se negira na uobićajen naćin: nisam imao, neću imati.
Enklitićki oblik sam, si itd. upotrebljava se pośle naglaśene reći, npr. Mi smo ovde, Svi su zadovoljni, Kraj tebe sam i sl. Posebno se upotrebljava s pridevom rad-nim za gradenje perfekta (dosao sam itd., v. 9.6.4).
9.13.1. Naglaśeni oblik u trećem licu jednine prvobitno )e glasio jest, dok je danas znatno obićniji oblik jeste. Naglaśeni oblici se upotrebljavaju u ćetiri slućaja:
(1) Za pitanja u prezentu (ukoliko ne koristimo konstrukciju sa da li, v. 9.2). Pri tom se treće lice jednine ispred li svodi na je, koję je u ovom slućaju naglaśeno. Primeri:
Jesam li dobro uradio?
Je li stigao śef?
Je li zadovoljan?
Jesmo li svi ovde?
Jeste Ji se odmorili?
(2) Ako je izostavljen imenski deo predikata, iii radni pridev pośle pomoćnog glagola:
- Jesu li svi ovde? - Jesu.
Ja nisam niśta pio te noći, ali moji drugovi jesu ( = pili su).
52 Neki gramatićari govore o posebnom glagolu jesam, koji ima samo prezent (nema infinitiva), dok pravim prezentom od biti sma-traju budem. Smatramo da takvo razdvajanje nije opravdano, jer rećenicama s glagolom biti u proślom iii budućem vremenu (npr. Kio sam sprernan, Biću spreman) odgovaraju u prezentu oblici sa (je)sam (Spreman sam), dok * Budem spreman nije moguće. Otuda se i u rećnicima odrednica jesam uvek upućuje na odrednicu biti.
Tri prezenta od biti
Pomocni glagoli su biti i hteti.
Glagol biti ima dva, odnosno tri prezenta: nesvrśeni u punom obliku jesam, u enklitićkom sam (v. 3.3.3.2) i svrśeni prezent budem?2
jesam |
jesmo |
sam |
smo |
budem |
budemo |
jesi |
jeste |
si |
ste |
budes |
budete |
jest(e) |
jesu |
Je |
su |
budę |
budu |
Upotrcba kraćcg obliku
Upotrcba dużcg obliku