224
Sintagme se u rećenici nadovezuju jedna na drugu, ali se vrlo ćesto i uklapaju jedna u drugu. U tom slućaju govorimo o sloźenoj sintagmi. Primera radi, slożena glagolska sintagma otvoriti fabriku plastićnog posuda
sklopljena je od glagolske sintagme otvoritifabriku (upra-vna reć: otvoriti), imenićke sintagme fabrika posuda (upravna reć: fabrika) i imenićke sintagme plasticno posude (upravna reć: posude).
Predikat i subiekt
Rećenicu je lakśe prepoznati nego je teorijski defini-sati (uobićajena leksikografska definicija, »misao iska-zana rećima«, nedovoljno je precizna za potrebe gramatićara). Bitna osobina rećenice, po kojoj se ra/.li-kuje od sintagme, jeste da iskazuje vezu predikata (koji je uvek glagol iii glagolska sintagma) sa subjektom (rećju iii sintagmom o kojoj predikat govori). Subjekt i predikat su dva osnovna elementa rećenice. Rećenica koją sadrźi samo njih, npr. Voz kasni, u śkolskim gra-matikama se naziva prostom rećenicom, dok je prosta prośirena ona koją sadrźi i druge reći (dodatke sub-jektu, predikatu iii i jednom i drugom), npr. Voz iz Niśa danas prilićno kasni. Za ovim drugim terminom nema stvarne potrebe, pośto u praksi velika većina rećenica sadrźi i druge reći osim subjekta i predikata, ćime se bitno ne menja karakter rećenice. U tom smislu, svaki iskaz s po jednim subjektom i jednim predikatom nazi-vamo prostom rećenicom, za razliku od slożene (v. 21.1 i dalje), koją je spój viśe prostih rećenica.
Ostali delov rećenice
Pored subjekta i predikata, u rećenici razlikujemo i dopune, prilośke odredbe, a kao posebnu vrstu do-dataka atribut i apoziciju.
Gramatićki subjekt (za razliku od logićkog, za koji v. niże, 20.2.2) uvek je u nominativu. Ulogu subjekta może imati imenica (Voz kasni), imenićka sintagma (Sedni-ca upravnog odbora je u toku; Te godine je poćeo Prvi sretski rat) iii imenićka zamenica (Oni će ti pomoći; Ovo je pokłon za ras; Sta se dogodilo?), a ponekad i brój (Od cele drużine os tao je samo jedan).