0115

228

iii predlośka sintagma:

Narukvica je od srebra. Podaci su u kompjuteru.

Pridev u predikatu

20.3.1.1. Pridev kao imenski deo predikata mora biti u neodredenom vidu (v. 6.2), npr. Vas predlog je zatti-mljiv. To, naravno, ne vaźi za prideve koji imaju samo odredeni vid (npr. Omj arion nije mlazni ), medu koję spadaju i svi komparativi i superlativi: Drugi tepih je veći; Vaś predlog je najzanimljiviji).

Slaganjc u rodu i broju

20.3.2. I glagolski i imenski predikat slaźu se sa subje-ktom u rodu i broju:

Avion/Ptica leti    Avioni/Ptice lete

Avion je leteo    Avioni su leteli

Ptica je letela    Ptice su letele

Avion je brz    Avioni su brzi

Ptica je brza    Ptice su brze

Izuzetak su rećenice s pokaznom zamenicom i glagolom biti, tipa Ovo je moja cerka (v. 7.3.2).

Predikatna

dopuna

20.3.3. Imenskom predikatu je slićan predikat s ko-pulativnim glagolima, tj. glagolima nepotpunog zna-ćenja, koji zahtevaju predikatnu dopunu (predikativ).

Ta dopuna może biti imenica iii pridev, a zavisno od glagola biće u razlićitim padeżima. Najćeśće je u nomi-nativu:

Postao je umetnik.

Ostała sam poslednja.

Ispaśćemo smeśni.

Zovem se Marija.

Nemoj se praviti glup.

U akuzativu:

Njegova izjava predstavlja urredu velićanstva. Poslednja odluka znaći izmenu propisa⁷⁵.

’ Ukoliko se tumaći znaćenje reći, uz glagol znaćiti ide nomi-nativ: Latinska reć mutatio znaći izmenu.

S predlogom za i akuzativom:

S mat raj u me za gresnicu.

Izabran je za gradonaćelnika.

Za koga me ti drźiś?

U instrumentalu:

Nazvan je oceni otadźbine.

Procena se pokazała netaćnom.

Odgovor mi se cini ispravnim.

U danaśnjem jeziku instrumental se rede upotre-bljava, tako da bi poslednja dva primera mogła glasiti i: Procena se pokazała netaćna, odnosno Odgovor mi se ćini ispravan. S druge strane, uz glagol smatrati instrumental je uobićajen bar koliko i konstrukcija za + akuzativ: Smatraju megresnicom.

20.4. DOPUNE

Pravi obiekt

20.4.1. Pravi objekt. - Dopune se u nekim gramati-kama tretiraju kao istoznaćne s terminom objekti, s tim śto razlikujemo pravi (direktni) objekt i raźne vrste nepravih (indirektnih) objekata. Pravi objekt je imenska reć u akuzativu bez predloga, koją dopunjava znaćenje prelaznih glagola, kao u:

Napiśite mi adresu.

Video sam nekoga u dnu sobe.

Poloźaj objekta

Mesto objekta je po pravilu iza glagola, ali on może stajati i ispred glagola kad to zahteva smisao iskaza, pri ćemu akuzativni oblik pokazuje da nije subjekt, npr.: Lekove treba uzimati redovno.

Nekoga od njih sam već video.

Poloźaj nenaglaśenih zamenica kao objekata zavisi iskljućivo od pravila o enklitici (Poznajem ga, ali Ja ga poznajem: v. 3.3.3.3).

20.4.1.1. Akuzativ pravog objekta zamenjuje se geni-tivom u dva slućaja:

(a) Kada objekt oznaćava neodredenu kolićinu ćega iii deo od ukupnog broją (partitivni genitiv), npr.: