0119

237

21. SLOŻENA REĆENICA

21.1. ODNOSI PROSTIH REĆENICA U SLOŻENOJ

Koordinacija

Slożenom nazivamo rećenicu koją je sastavljena od dve iii viśe prostih rećenica. Ako svaka od tih rećenica może da stoji i sama za sebe, każemo za slożenu rećenicu da je naporedno sloźena (iii nezavisno slożena). Takve proste rećenice su medu sobom naporcdne (priredene, koordinirane), a odnoś medu njima zove se koordi-nacija iii parataksa.

Subordinacija

Ako jedna prosta rećenica zavisi od druge, każemo za slożenu rećenicu da je zavisno slożena, a takav odnoś zove se subordinacija iii hipotaksa.

Mada ćemo u daljem tekstu uglavnom davati primere sa po dve proste rećenice, u praksi se javljaju i slożene rećenice od znatno viśe elemenata, medu ko-jima su neki u odnosu koordinacije a drugi u odnosu subordinacije. Takav je primer:

Ne videći drugog izlaza (1), on je odlućio (2) da ode do śefa (3) i da mu prizna (4) sta se stvarno dogodilo (5).

Ovde je nezavisna samo rećenica (2), On je odlućio, i za nju każemo da je glavna. Od nje s jedne strane zavisi rećenica (1), a s druge rećenice (3) i (4). Te dve rećenice medu sobom su koordinirane, budući da obe zavise od iste rećenice i da su povezane koordinativnim veznikom i. Rećenica (5) zavisi od rećenice (4), koją je u odnosu na nju upravna.

21.2. NEZAVISNO SLOŻENE REĆENICE

S veznikom iii be/ njega

U ovim rećenicama proste rećenice obićno su pove-zane koordinativnim veznicima (v. 12.1), prilozima iii rećcama. Mogu se i samo nizati jedna uz drugu, bez