0127

252

zavisi ne samo izbor veznika nego i oblik glagola u jed-noj i drugoj rećenici.

Tri Cipa uslovne rećenice

Prema stepenu ostvarljivosti uslova delimo ovc rećenice na tri tipa: a) realne, b) potencijalne i c) ire-alne.

21.15.1.    Realne rećenice iskazuju ostvarljiv i aktuelan uslov, koji se najćeśće odnosi na budućnost iii na sadaśnjost, a rede na pro.ślost. Glagol je u obe rećenice u indikativu, a u glavnoj może biti i u imperativu. Za budući uslov, u zavisnoj rećenici se upotrebljava prezent iii futur drugi.

Veznici ako i ukoliko imaju istu upotrebu, s tim sto ovaj drugi pokazuje da se ostvarenje uslova shvata kao manje verovatno.

Ako lampica svetli, maśina je ispravna. Ukoliko se lampica ugasi, zovite me.

Ako ne budek redovno ucio, izgubićeś stipen-diju.

Nije mogao da telefonira ako je bio na Internetu.

l.i umesto veznika

Umesto veznika, za budući uslov może se upotrebi-ti rećca li, pri ćemu i ona i subjekt dolaze pośle glagola. Takva konstrukcija danas je mnogo ćeśća u pisanom jeziku nego u govoru:

Ugasi li se lampica, zovite me.

Ne budek li redovno ućio, izgubićeś stipen-diju.

21.15.2.    Potencijalne uslovne rećenice iskazuju uslov ćije se ostvarenje ne oćekuje, ali je mogućno. Glagol je u potencijalu (kondicionalu) kako u glavnoj tako i u za-visnoj rećenici. Veznici su kad(a), ako iii ukoliko.

Kad bismo poźurili (Ako bismopoźurili), stigli bismo na poćetak predstave.

Kad bi bilo (Ako bi bilo, Ukoliko bi bilo) kise do kraja meseca, usevi bi se mogli spasti.

Ponekad je u zayisnoj rećenici moguće upotrebiti i da s prezentom:

Da sa prezentom

Sta bi ti radio da ti provalnik upadnę u kucu? ( = kad bi ti provalnik upao u kuću?)

21.15.3.    Irealne rećenice delimo na dve podvrste, pre-ma tome da li se odnose na sadaśnjost iii na proślost. Irealne rećenice za sadaśnjost oznaćavaju situaciju koją ne odgovara stvarnosti i nije moguća. U zavisnoj rećenici je struktura da + prezent iii kad + potencijal, a u glavnoj uvek potencijal.

Da sam (Kad bih bio) deset godina mladi, predlożio bih joj brak.

Ne bi Cesi dolazili na Jadran da Ćeśka ima morę (kad bi Ćeśka imała morę).

Da s perfektoni

Irealne rećenice za proślost oznaćavaju radnju iii situaciju koją se samo zamiślja, a nije se dogodila. U zavisnoj rećenici je struktura da + perfekt, a u glavnoj obićan kondicional (prośli kondicional nije uobićajen, v. 9.5.2):

Da sam odgovorio i na deseto pitanje, zaradio bih milion dinara.

Da ste na vreme uzeli mkcinu, ne biste se ra-zboleli. (Ne biste se razboleli da ste na vreme uzeli vakcinu).

Posledica u

sadaśnjosti

Medu irealne rećenice za proślost svrstavamo i one ćija je posledica (glavna rećenica) u sadaśnjosti:

Da nije bilo erupcije Vezuva, za Pompeju da-nas niko ne bi znao.

21.15.4.    Treba zapaziti da irealnost rećenica s veznikom da proistiće iz kontrasta s glavnom rećenicom i sa stvarnim stanjem, a nije izrażena oblikom glagola, jer je on isti kao śto bi bio i u izrićnim rećenicama (upore-di: Może se desiti da provalnik upadnę u kuću; Ti znaś da Poljska ima morę-, Ćuo sam da ste na vreme uzeli mkcinu).