0087

14. UZYICI

Uzvici ne ulaze u sintaktićke veze s drugim rećima, nego iii stoję za sebe iii se prema ostatku rećenice odnose kao dve naporedne rećenice jedna prema drugoj (npr. Jao, pogresio sam), katkad praćeni rećcom pa {Oho, pa ovo je ukusno). Mogu se podeliti na tri grupę: uzvici koji izrażavaju osećanja, uzvici za dozivanje i onomatopeje.

14.1. UZVIC1 KOJI IZRAŻAVAJU OSEĆANJA

Smeh oznaćavaju ha-ha, ho-ho, hi-hi, he-he (dvaput iii triput ponovljeni, odvojeni crticama iii zapetama), żalost iii boi jao (s varijantama jaoj, joj, ajaoj, ajoj), ja-dikovanje avaj, kuku i danas uglavnom regionalno lele, iznenadenje (i)ju. Ostali, kao a, e, o (sva tri s dugim vokalom), ah, aha, eh, ih, oh, oho, uh, uf, hm, opa itd., mogu izrażavati razlićite emocije, zavisno od konteksta i situacije. Treba zapaziti da se u ah, eh, ih, oh, uh glas h uvek izgovara, a da a, o, u nisu njihove varijante, nego posebni uzvici.

14.2. UZVICI ZA DOZIVANJE

Uzvici za dozivanje, skretanje paźnje iii podsticanje: alo {halo: uobićajeno i kao poćetak telefonskog razgovora), ej {hej),gle{po postanku skraćen oblik odgledaj), na{pri prużanju nećega, sa znaćenjem ’uzmi‘),/«t (upozorenje da treba ćutati, iii tiho dozivanje), de itd. Hd-ruk je uzvil< za uskladivanje pokreta pri podizanju tereta iii nekom drugom kolektivnom radu. Żivotinjama se upućuju uz-