0114

226

226

Nciskazan

subjekt

20.2.1.    U mnogim rećenicama subjekt nije iskazan. I'o sc ne protivi malopredaśnjem zakljućku da su subjekt i predikat dva osnovna elementa rećenice, jer subjekt postoji i tada, samo śto nije izgovoren iii napisali nego se »podrazumeva« (prema uobićajenom śkolskom terminu). To biva u dva slućaja:

(a)    Ako je predikat u prvom iii drugom licu jednine iii mnoźine, sam glagolski oblik pokazuje da je subjekt ja, ii, mi, odnosno vi, pa lićna zamenica nije nużna, npr:

Ćekaću te pred kucom.

Varaś se.

Poznajete li ovog ćoveka?

Zamenica biseupotrebila samo ako senaglaśavavrśilac radnje (npr. ()vde ja odlućujem), a ćesto i uz enlditićke ob-like glagola biti, budući da oni ne mogu doći na poćetak rećenice (npr. Mi smo za opoziciju; Ti sigenije).

(b)    Subjekt u trećem licu może se nalaziti u nekoj od prethodnih rećenica iii u rećenici sagovornika, npr.:

(Neću viśe da gajim kamelije.) Zahtevaju

previśe vode.

( - Je li tu elasnik radnje?) — Izaśao je.

Rećenice bez sub|ekta

Subjekt potpuno izostaje u bezlićnim (besubjekat-skim) rećenicama, gde vr.śilac radnje nije odreden, npr. Sviće; Hladno je. Dobro se żivi (v. 9.9.3).

20.2.2.    Logićkim subjektom nazivamo onu imenicu, zamenicu iii imenićku sintagmu koją oznaćava izvor radnje iii nosioca situacije, ali koją nije u nominativu nego u nekom drugom padeżu. To mogu biti sledeći padeżi:

(a) Genitiv, uz biti iii imati, u znaćenju postojanja iii nepostojanja, npr.:

Bilo je dosta Ijudi na śetaliśtu.

Biće velikih iznenadenja.

Ima brane za sve.

Nenia nikakvih problemu⁷⁴.

'^ł U potvrdnoj rećenici, za brojive imenice u jednini, upotrebiće se nominativ, npr. Ima jedan problem.

(b)    Dativ, uz bezlićne glagole iii glagolske izraze koji oznaćavaju neko subjektivno osećanje, npr.:

- Kako mm je ovde? - Lepo nam je.

Vojnicima je hladno.

Detelu se spava.

(c)    Akuzativ, uz bili sa imenicom iii uz neke gla-gole koji izrażavaju subjektivno (najćeśće negativno) osećanje, npr.:

Sve nas je strah.

Sram nęka ih budę!

- Zaśto nije dośao? - Mrzelo ga je.

20.3. PREDIKAT

Glagolski

predikat

Obavezni sastojak predikata je glagol. Ukoliko ne sadrżi niśta osim glagola, u prostom iii slożenom obliku, nazi-vamo ga glagolski predikat, kao u primerima:

Zvoni telefon.

Jutros smo se okapali u reci.

Imenski

predikat

20.3.1. Imenski predikat se sastoji od glagola biti, za koji każemo da obavlja funkciju kopule (spone), i druge reći koju nazivamo imenski deo predikata. Ta druga reć może biti imenica:

Moj brat je inźenjer.

pridev:

Predavanje je bilo kratko.

prilog:

Moja kuća je blizn. zamenica, imenićka iii pridevska:

Ja nisam ti.

Sve su żene takve.

brój:

Cetiri i tri su sedam.

Kao imenski deo predikata może se javiti i sintagma od prideva s imenicom u genitivu:

Deda je uvek bio dobre volje.