0121

240

240

Unietnute

rećenice

Zavisna rećenica może biti i urnetnuta u glavnu, kao u:

Moje kljućeve, ako ih nadeś, ostavi kod por-tira.

Podaci koję objavljujemo dobijeni su iz Stati-stićkog zavoda.

Vrs(e zavisnih rećenica po funkciji

21.3.1.    Odnoś zavisne rećenice prema glavnoj może se u većini slućajeva uporediti sa ulogom koju delovi rećenice (subjekat, predikat i ostali) igraju u prostoj rećenici. To znaći da se, po funkciji, medu zavisnim rećenicama mogu razlikovati subjekatske, predikat-ske, objekatske, atributske, apozicijske i adverbi-jalne. Ove poslednje, koję su i najbrojnije, odgovaraju prilośkim odredbama u prostoj rećenici.

Subjekatske

21.3.1.1.    Subjekatske rećenice predstavljaju subjekt glagola glavne rećenice, npr.:

Poznato je da kaja śkodi srcu.

(Up. u prostoj rećenici: Poznato je śtetno dejstvo kafe.)

Objekatske

21.3.1.2.    Objekatske rećenice su objekti glagola glavne rećenice:

Trażili smo da se ukine porez na knjige.

(Up. prostu rećenicu: Trażili smo ukidanje poreza na knjige.)

Predikatske

21.3.1.3.    Predikatske rećenice se prema glagolu glavne rećenice ponaśaju kao imenski deo predikata:

Cilj ove rezolucije je da se prekinu sukobi. (Up.: Cilj ove rezolucije je prekid sukoba.)

Atributske

21.3.1.4.    Atributske rećenice odreduju neku imenicu iii zamenicu u glavnoj rećenici onako kao sto to u prostoj ćini atribut:

Żivotinje koję zive na dalekom seve.ru imaju debelo krzno.

(UpArkticke żivotinje imaju debelo krzno.)

21.3.1.5.    Apozicijske rećenice se ponaśaju kao apozici-ja neke imenice iii zamenice u glavnoj rećenici:

Apozicijske

Davorin Jenko, koji je komponovao srpsku himnu, bio je Slovenac.

(Up.: Davorin Jenko, kompozitor srpske himne, bio je Slovenac.)

Advcrbijalne

21.3.1.6.    Adverbijalne rećenice obavljaju istu ulogu kao prilośke odredbe u prostoj rećenici:

Pre nego kto je otvorio sednicu, pozdravio je goste.

(Up.: Pre poćetka sednice pozdravio je goste.)

21.4. VRSTE ZAVISNO SLOŻENIH REĆENICA

Vrste /avisnih rećenica po sadrżaju

Po sadrżaju, zavisne rećenice delimo na izrićne, zavi-sno-upitne, odnośne, mesne, vremenske, naćinske, uz-roćne, namerne, posledićne, dopusne i pogodbene.

21.5. IZRIĆNE REĆENICE

Izrićne

Izrićne rećenice i/.riću sadrżaj predikata glavne rećenice i dolaze gotovo uvel< pośle njega. Po funkciji su najćeśće objekatske, ali i subjekatske ukoliko je glavna rećenica bezlićna (takvi primeri oznaćeni su niże skraćenicom subj.). Poćinju obićno veznikom da, rede veznikom kako. Dolaze pre svega uz glagole govorenja, miśljenja i osećanja, kao u:

Baka je rekla da će nam doći u posetu.

Strućnjaci upozoravaju da je vazduh zagaden.

Osećam kako mi krv bije u źilarna.

Prićalo se da će postati ambasador (subj.).

Izrićne rećenice dolaze takode uz glagole htenja, kao hic Li, zeleti, yoleti, odluciti, zahtevati, moliti, predlagati i sl., uz modalne glagole rnoći, smeti, rnorati, trebati, kao i