0100

198

već obićne sufiksalne, jer je na već postojeću sloźenicu (kratko\vid, zemljo\radnik) dodat sufiks (-ost, odnosno -ski).

Pojedinaćne primere slożeno-sufiksalnih slożenica (SST) navodimo u poglavlju o slaganju, kako za imenice tako i za prideve (u drugim vrstama reći praktićno ih nema).

16. PREFIKSACIJA

Prefiksa ima znatno manje nego sufiksa. Reći s odre-denini prefiksom mo/.emo naci grupisane po azbućnom redu u rećniku, a veći i bolji rećnici daju i posebne odrednice za prefikse, u kojima objaśnjavaju njihova osnovna znaćenja.

Veći deo prefiksa nastao je od predloga i, mada ne smemo izjednaćavati jedne s drugima, na osnovu predloga o bić no je moguće naslutiti bar nęka od znaćenja prefiksa: primera radi, potpukovnik je oficir koji je pod pukovnikom, tj. za jedan ćin niżi od pukovnika.

16.1. IMENICE S PREFIKSIMA

Medu imenicama ima viśe prefiksalno-sufiksalnih tvorenica (PST: v. gore, 15.5.1) nego cisto prefiksalnih. Pojedini prefiksi - medu njima prva dva i poslednja dva na sledećem spisku - javljaju se samo u PST.

Prefiks bez- pokazuje odsustvo onoga śto oznaćava osnova imenice, kao u PST bezemljaś {bez- + zemlja + -as), beskućnik, bezakonje, bezvlaśće itd.

Prefiks za- ima prvenstveno znaćenje iza, kao u PST zavetrina (mesto »za vetrom« = »iza vetra«, tj. zaldonjeno od vetra), zapećak, zalistak, zagorje (oblast iza góra, tj. iza pianina), zauśke (zapaljenje źlezda iza uśiju, parotitis) itd.

Prefiks medu- ima znaćenje predloga {iz)medu, u prostornom smislu kao u medusprat, meduprostor iii u vremenskom kao u meduigra ( = intermeco).

Prefiks na- dolazi samo u PST, sa znaćenjem predloga na kao u narućje, naramenica, nakovanj (od glago-la kovati), naćelnik (onaj ko je na celu neke ustanove), iii bez odredenog znaćenja kao u narećje ( = dijalekat), nasilje itd.

Prefiksi i predlozi

bez-

za-

tttedu'

na-