0079 2

156

Primera radi, nastavnik će red Ovako se piśe o redmakojejesam napisaona tabli, Tako se piśe gleda) ući ono sto ućenik piśe u svesci, Onako se piśe pokazujud na svesku nekog drugog, daljeg ućenika. ()voliko novca odnosiło bi se na novac koji drżim u ruci, toliko novca na novac mog sagovornika, onoliko novca na novac koji je daleko od obojice, iii koga se sećamo iz proślosti. Kada prostorni odnosi nisu precizirani, upotrebiće se prilozi tako i toliko, npr.:

Kako je źeleo, tako mu se i dogodilo.

Primera ima toliko da ih je teśko nabrojati.

Prilozi na ne-, ni-, i-, sv<i-

10.4.2. Sa istim prvim de!ovima koję smo videli u neodredenim zamenicama u 7.6 imamo i nekoliko priloga za mesto, vreme i naćin:

gde?	kud(a)?	kad(a)?	kako?
negde	nekud(a)	nekad(a)	nekako
(svagde), svud(a)	(svukuda), svud(a)	(svagda), uvek	svakako
nigde	nikud(a)	nikad(a)	nikako
igde	ikud(a)	ikad(a)	ikako

Prilozi u prvoj koloni pokazuju mesto, a u drugoj cilj kretanja. Umesto sistemskih oblika svagde i svukud(a) danas se mnogo ćeśće upotrebljava prilog svud(a). U trećoj koloni, svagda je uglavnom zastarelo, ustupajući mesto prilogu uvek.

Odrećni prilozi

Prilozi u ćetvrtom redu upotrebljavaju se s dvostru-kom negacijom:

Ne vidim ga nigde.

Ne idem nikuda.

Nikada ga nisam video.

To nikako ne żelim.

Prilozi u petom redu javljaju se u pitanjima iii u pogodbenim rećenicama;

Jesi li ga igde video?

Ako ikuda podeś...

Hoće li se to ikad zavrśiti?

Da sam ikako mogao, dośao bih.

10.5. SLOŻENI PRILOZI

Slożeni prilozi uglavnom nastaju spajanjem predloga s nekom drugom vrstom reći. To może biti predlog + imenica, npr. dogocline, izjutra, smesta, zaćudo, pobogu, uvis, nizbrdo, predveće, usput (od u z pul) itd.; predlog + pridev, npr. naveliko, izdaleka, ubuduće, ukratko, do-skora itd.; predlog + prilog, npr. zarnalo, unazad, odra-nije, naovamo, otad (i od tada)\ predlog + zamenica, kao u zatim, potom, stogu, nadasve itd.

Neki prilozi za mesto u spoju s predlogom menjaju oblik. Tako,

UMESTO

*do gde *od gde *do ovde *od ovde *do tu *od tu *od dole

KA7.E SE dokle odakle dovde odavde dotlę odatle odozdo

Slićno tome, mada je moguć spój do tamo, ćeśće se każe donde; umesto retkog od tamo bolje je odande, a pored odgore imamo oblik odozgo.

10.6. POREDENJE PRILOGA

Mogu se porediti svi prilozi koji su nastali od opisnih prideva. I<omparativ je uvek jednak komparativu sre-dnjeg roda prideva, a superlativ superlativu srednjeg roda (dakle s dodatkom prefiksa naj- komparati-vu). Primera radi, od priloga koję smo naveli u 10.3,