0068

134

jednine, a participi (radni i trpni pridev) upotrebljavaju se u srednjem rodu jednine.

Be/.lićni glagol

Neki neprelazni iii povratni glagoli po svom osno-vnom znaćenju su bezlićni i sami za sebe mogu ćiniti rećenicu, npr. Sviće; Grmi; Pljuśti; Veje; Smrkava se (u proślom vremenu: Svitalo je; Grmelo je itd.). Ukoliko dobiju subjekt, naroćito kad su figurativno upotreblje-ni, oni postaju lićni, npr.:

Sviće dan (Suiće zora).

Iza brda su grmeli topovi.

Pljuśte udarci sa svih strana.

9.9.3.1. Bezlićnu upotrebu imamo i u sledećim sluća-jevima:

I<opulalivni

glagoli

(a)    S nekim kopulativnim glagolima, tj. onima koji bez dopune u predikatu, zavisne iii naporedne rećenice nemaju potpun smisao:

Ispalo je sasvim dobro.

Cini se da je sve u redu.

Izgleda da smo pogreśili (Pogreśili smo, izgle-

da).

Znaćenje

postojanja

(b)    S glagolom imati (u prezentu), odnosno biti (u proślom, budućem vremenu i u potencijalu) u znaćenju postojanja ( = engl. there is, fr. il y a, nem. es gibt, rus. ecmb i sl.):

Ima jedan problem.

Nema nikakvih problema.

Bilo je dosta ljudi na śetaliśtu.

Biće velikih iznenadenja.¹

Subjektivno

osećanje

(c)    U spoju priloga iii prideva srednjeg roda s glagolom biti i dativom, koji izrażava subjektivno osećanje, npr.:

Kako vam je ovde? - Lepo nam je.

Vojnicima je bilo hladno. Bilo bi vam teźe da ste sami.

Bezlićno

trebati

9.9.3.2. Glagol trebati upotrebljava se kao bezlićan (slićno francuskom falloir) kada je u spoju s drugim glagolom, npr.:

Treba da saćekamo.

Trebalo je odmah da me pozoveś.

Ne bi trebalo da ja ućestvujem u tome.

U ovim rećenicama lice vrśioca radnje pokazano je u zavisnoj rećenici konstrukcijom da + prezent {da saćekamo, da pozooeś, da ućestvujem), dok je sam glagol trebati uvek u trećem licu jednine.²

S glagolom u infmitivu cela sloźena rećenica je bezlićna, dakle bez odredenog vrśioca radnje:

Treba saćekati.

Ne bi trebalo ućestvovati u tome.

Trebati sa subjektom

Ukoliko trebati nije u spoju s drugim glagolom, nego sa imenicom iii zamenicom koję oznaćavaju potrebnu stvar, menja se normalno kroz sva lica. Pri tom je imenica iii zamenica u subjektu, dok osoba kojoj je neśto potrebno stoji u dativu:

Treba mi tvoja pomoc.

Stare novine nikome ne trebaju.

Detetu su trebale nove cipele.

Bezlićno

znaćenje

9.9.4. Bezlićno i pasivno SE. - Većina prelaznih i neprelaznih glagola może postati bezlićna ukoliko im se doda enklitićka zamenica se. To je ona ista zamenica koją sluźi za gradenje povratnih glagola (9.9.1), s tim sto u ovom slućaju ide iskljućivo s trećim licem jednine. Primeri:

Yidelo se da je umoran.

1

Kao śto se vidi iz primera, u z ove glagole imenica po pravilu ide u genitivu, osim u sadaśnjem vremenu u jednini, i to samo u potvrdnom obliku, ako je imenica brojiva (kao ovdeproblem). S ne-brojivom imenicom iśao bi genitiv, npr. Ima vode; Nema vode.

2

Nisu pravilni oblici s promenom glagola trebati, kakvi se mogu ćuti u govoru manje obrazovanih ljudi: Trebamo da saćekamo; Tre-bao si da me pozoveś i sl.