0061

120

Zapaziće se da su u futuru 3. lice jednine i 3. lice mnożine uvek jednaki medu sobom.

9.6.6.2.    Upitni oblik futura gradi se s punim (nagla-śenim) oblicima prezenta od hteti i upitnom rećcom li:

hoću li videti? hoćeś li videti? itd.,

iii sa strukturom da li ispred nenaglaśenih oblika: da li ću videti? da li ćeś videti? itd.

9.6.6.3.    Odrećni oblik futura se gradi s odrećnim oblicima od hteti (neću, nećeś, neće, nećemo, nećete, neće, 9.13.2.1): neću videti, nećeś videti itd.

Budem + radni pridev

9.6.7. Futur II. - Upotrebljava se samo u zavisnim rećenicama, o ćemu v. 9.7.6. Sastavljen je od svrśenog prezenta glagola biti (budem, budeś itd.) i radnog pride-va glagola koji se menja:

budem video/videla    budemo videli/videle

budeś video/videla/videlo budete videli/videle/videla budę video/videla/videlo budu videli/videle/videla

9.7. UPOTREBA VREMENA

Istorijski

prezent

9.7.1. Prezent. - Pored osnovne upotrebe, za radnju koją se zbiva u trenutku govora, prezent se może, kao i u mnogim drugim jezicima, upolrebiti za żivopisno pripovedanje proślosti (istorijski prezent), npr:

Godine 1927. Aljehin pobeduje Kapablanku i postaje svetski prvak u śahu.

Praćen odredbom za vreme, może oznaćavati i budućnost:

Sutra dolazim kod tebe.

9.7.1.1. U zavisnoj rećenici, budući da u srpskom ne postoji slaganje vremena, prezent może oznaćavati proślu radnju istovremenu s proślom radnjom u glavnoj rećenici (relativni prezent):

Kelativni

prezent

Rekla mi je da ima mnogo novca.

Pitao sam ga śta trażi u mojoj sobi.

Sa futurom u glavnoj rećenici, prezent svrśenog glagola u zavisnoj rećenici może oznaćavati buduću radnju, gde je ekvivalentan futuru II (v. niże):

Oni će igrati tango dok ne padnu od umora ( = dok ne hudu pali od umora).

Ako nadem ( = Ako budem nasad) kljuć, doneću ti ga.

9.7.2. Aorist je tipićno narativno vreme kojim se iska-zuju svrśene radnje u knjiżevnoj prozi:

- Dobar dan - reće nepoznati, skide śeśir i predstavi se.

Afektivna

vretlnost

aorista

U obićnom govoru upotrebljava se samo sa afe-ktivnom vrednośću, tj. za izrażavanje nekog jaćeg osećanja. Tako npr.:

Śta uradi, ćoveće!

(prekorno)

Rekoh ja tebi!

(prekorno, u smislu: rekao sam ti, ali me ti nisi sluśao) Ode voz!

(sa żaljenjem, ćesto i figurativno, u smislu propuśtena je prilika'. Da je u pitanju cista informacija, upotrebio bi se perfekt: Otisao je voz).

Modalno upotrebljeni aorist może neki put oznaćavati i budućnost, kao u ćestom izrazu Odoh ja ( = otići ću: upotreba aorista pokazuje da će se radnja ostvariti u najbliżoj budućnosti) iii u primerima kao Ubi me ova vrućina!, gde se aoristom izrażava żalba iii nelagodnost.

Gnomski aorist je onaj upotrebljen u poslovicama i izrekama, npr.: